Дело

314 Д Е Л 0 Јоксимовића. У 8°, стр. 39. Цена, са засебном свеском нота, 2 динара). Писцу овога комада није била намера да да позоришно дело, писано по правилима по којима се таква дела пишу. Он је приликом анексије Босне и Херцеговине, а по угледу на дело које постоји у француској књижевности, изнео мисли о потребп јединства и слоге између покрајпна у којима, под различном културним и политпчким прилпкама, живи српски народ. Његова је мисао изведева у овој књпжици на овај начин. Он је све српске области персонифицирао; сваку област представља по једа женска. Престоница Краљевине Србије приређује свечаност, на • коју је позвала све своје сестре, све српске области. Ове се одазивају томе позиву п долазе свака у народном оделу свога краја, говоре говором свога краја, певају песме мелодијама свога краја и доносе престоницп поклоне у пропзводима свога краја. Разноликост ношње, говора п песама чини ову слику веома живописном. Али ова слика има и један дирљив моменат, а то је појава двеју српских, поново заробљених, области — Босне и Херцеговине. Оне се јављају напослетку, покрпвене црним велом п растужене својом судбином. Њих остале области радосно дочекују и престоница им скида црни вео. Босна се осталим областима представља снажном весмом „Јадна Босна" од Каћанскога, коју је нарочито за ову прилику компоновао наш најбољи композитор г. Јосиф Марпнковић. Херцеговпна пак, место песме, декламује такође силну песму Ђуре Јакшића „Европи". Овај је комад први пут представљан у Краљ. Срп. Народном Позоришту 5 марта 1909, на концерту који су ученице београдске женске учитељске школе давале у корист патриотских циљева, и био је особито лепо примљен. Он је тада још више појачао ондашње наше необично јако патриотско одушевљење и срџбу противу непријатеља који нам је отео две најдраже наше покрајпне. Али вредност и значај овога комада није престала са ондашњим моментом. И ако смо се ми прилично умирили од тога тренутка, опет овај комад у свакој прилици може изазивати у нама иста осећања као п пре. С тога он има и трајну вредност. Наше школе и друге корпорације не треба никад да пропусте, приликом приређивања, каквих забава или свечаности, да дају овај комад. Песме, које се у овоме комаду певају а које се веома лепо хорманизирали наши уметницп Ј. Марпнковић п Божа Јоксимовић, биће увек лепе јер су наше, и оне се представљањем овога комада могу раширити у масу народа, и на тај начин, бар донекле, потиснутп она досадна певања мађарских и других песама које се свуда око нас чују. Писац је стога заслужио нашу особиту захвалност за труд око састављања овога комада, а још више што није жалио новаца око штампања. Стога наша читалачка публика треба да прпхвати овој књижицу. Њу треба нарочито да пмају куће у којима се негује музика. Техничка израда ове књиге, и текста и нота, у сваком је погледу изврсна. у тексту има 13 лепих фотографскпх снимака, а натписнп је лист украшен лепим цртежем г-ђеБете Вукановићке, на коме су нацртани грбови српске области. Звуци Живота. — Ст. Ст. Крстић, штампао је збпрку својих песама под натппсом „Звуци жпвота“. (У Београду 1910. Штампарија „Доситпје Обрадовић“. У 8°, стр. 117. Цена 1,50 дињ). — У овој збирци штампао је Крстић око 80 песама, које је поделио у групе: „Последњи вапаји“, „То су они...“,