Дело

36 Д Е Л 0 лико усхићеног, нисам спречио, он хтеде и да ме загрли, па можда и пољуби. — Брате! Брате мој слатки! — зајеца он и поче се у сузама гушити. Тако смо ушли у фазу преговора, докмиједног дана пре подне пријатељ не саопшти да је споразум постигнут и да ће објашњење између њега и његове бивше жене, у присуству моме, бити истог дана по подне у стану њене тетке. Обукао се ја пристојно п очекујем да у уречено време пријатељ дође к мени. И пријатељ дође, али је обучен био тако, као да је на венчање пошао. Мене прилично то зачуди, и ако сам и сам на пристојност врло много полагао. Седосмо у кола и одосмо. На самом улазу у кућу сретосмо домаћина, познатог достојанственог господина београдског, поздрависмо га учтиво, али он оста савршено хладан према нашем иоздраву и изиђе на улицу одмереним корацнма. Мене не мало зачуди толика неучтивост домаћинова, а видим да се п мој пријатељ сав најежи због тога. У нредсобљу застасмо господствену домаћицу која такође не ирими наш учтиви поздрав, забашурујући ту неучтивост издавањем неких оштрих налога послузи. — Ми смо у ову кућу дошли на позив и по лретходном споразуму — рече мој пријатељ хладно. Господствена домаћица, без и једне речи, хтадно нам указа руком на једна врата, и окрете нам леђа. — Ово је страшно! — полугласно рече мој пријатељ. * — Да се вратимо? — нредложих ја. — Не! Да издржимо до краја! — убрза мој иријатељ, приђе иоказаним нам вратима и закуца на њих. И уђосмо у елегантно, више раскошно, намештену собу, по којој је драперија разливала и чаробан и тајанствен рефлекс. На средини собе, једном руком овлаш наслоњена на сто од махагона, стајала је госнођа, исто тако бледа и непомична као и онога кобног дана. Била је обучена скромно, и да је у црнини била, била би жива слика весталинке. Ја јој се загледах у лице и опазих да је здрављем знатно опала, али опазих и то, да је никад дотле нисам лепшу видео. И нека ме језа подузе од ње.