Дело

418 Д Е Л 0 Иман Хусеин готово плаче. Мехмет паша: „Султани су нам пропилп вино, „на скоро he Турци видијети, „ђе султани једу крметину; „попуцаће срца у Тураках, „попуцати срца од жалости, „ослачаће дину крметина.“ Уске чакшире, шпик, крметина и вино — ево непомирљивих -непријатеља традпционалне вере. Носити широке чакшире и сабљу без шпика, не јести крметине и не пити вина, и уз то још веровати, да је „куран с неба“, да је султан намесник свечев и да је гоњење ђаура један од главних услова за џенетско благовање — ево праве традиционалне вере. Како слаба грађа, а како ипак моћна чињеница светске историје! Стотине ]е нокољења ова вера надживела, стотине градова разрушила и других стотине саградила; сагорелаје александриску библиотеку и прославила се Багдадом и Гранадом, позобала је народе као „ћук тице“ и засенила својим зеленим барјаком копно и море од Меке до „француског бријега“ и Беча, док јој пред овим није „бурак“ посрнуо; — стотине је покољења ова вера надживела и милијарде добара и милијарде зала починила, изаткавши од свега преживљеног и почињеног једну колосалну мрежу, која се простире у свима димензијама. У тој мрежи рађају се нови људи, нова покољења, рађају се и спутавају се у лако нераздрешиве конце, спутавају се и живе у*тим путама не осећајући их, илп осзтивши сносе их с ентузиазмом или резигнацијом, док их смрт не уклони и не учини места у истој мрежи — само сад још пространијој — новим људима, новим покољењима. То се зове верска традиција. Од хиљаде људи, који се на широко садукејски хвастају, да су изашли испод верске традиције свога народа, једва један да не обмањује себе и друге. Ова верска традиција наслеђује се, као што се наслеђује здрава или нездрава крв. Један хомункулис као Меххмед-паша, рођен под сенком пророкова барјака, не може испод ове сенке да изађе; он то, истина, и не покушава, но не би му помогло и кад би