Дело

АПА КАРЕЊИНА 431 У то време кад је Ана дошла, сестре су водиле разговор о дојењу. Доли изађе сама да сретне гошћу, која омете у том тренутку њихов разговор. — А, ти још ниси отишла? Хтела сам да дођем к теби, — рече она — данас сам добпла писмо од Стиве. — Ми смо такође добили депешу, — одговори Ана, обазирући се да види Китинку. — Он пише да не може да појми, шта управо хоће Алексије Александрович, али да неће отићи без одговора. — Ја сам мислила да неко има код тебе. Могу ли да прочитам писмо? — Да, Кити, — збунившн се, рече Доли, — она је у дечијој соби. Била је врло болесна. — Чула сам. Могу ли да прочитам писмо? — Сад ћу донети. Али он не одбија; напротив, Стива се нада, — рече Доли, застајући на вратима. — Ја се не надам, а и не желим, — рече Ана. „Шта је то, Кнти сматра за понижење да се сретне са мном?“ мишљаше Ана, оставши сама. — „Може бити да има и право. Али баш она, која је била заљубљена у Вронскога, не треба да мп показује то, па ма то било и истина. Ја знам да ме у оваквом положају не може примати ниједна ваљана женска. Ја знам да сам од оног првог тренутка жртвовала за њега све. И ево награде! 0, како га мрзим! И зашто сам дошла овамо? Још ми је горе, још теже“. Она чу у другој соби гласове сестара, које се нешто договараху. „И шта сад да говорим Доли? Да тешим Китинку тпм што сам несрећна, да се ставим под њену заштиту? Не, а и Доли неће ништа разумети. Нити ја имам шта да јој говорим. Интересантно би било видети Китинку и показати јој како све презирем, како ми је све свеједно“. Доли уђе с писмом. Ана прочита и ћутећи врати га. — Све сам ја то знала, — рече она. — И то хме нимало не интересује. — Али зашто? Ја се напротив надам, — рече Доли, радознало гледајући у Ану. Она је никад није виђала у таквом чудноватом раздрал^еном стању. — Кад путујеш? — упита она. Ана, зажмиривши, гледаше преда се и не одговараше јој. — Што се Кити крије од мене? — рече она, гледајући у врата и црвенећи.