Дело

„ПРИЈАТЕЉУ, ЖЕПА ТЕ ВАРА. u 39 Тако је протекло неколико дана, док једног дана, на своје велико изненађење и радост, не впдех у аутомобилу пријатеља са својом бнвшом женом. Неверица ми, трљам очи и гледам поново: они! Пријатно изненађен тим обртом у њиховим односима, седох и написах једно у истини пријатељско писмо пријатељу, у коме сам испољио више философије него икад дотле. II то писмо пошаљем прнјатељу, али ми га мој момак одмах врати и саопшти ми да га мој пријатељ није хтео ни у руке узети. То ме баци у забуну, у којој сам остао све дотле, док се после два дана случајно не сретох на берзи са пријатељем. Ја му прилазим са исто онолико пријатељства као и раније, а он ми демонстративно окрете леђа и оде. Свима присутнима то паде у очи, и неки ми и пптања у томе смислу упутише. Потребно је било да се објаснимо, и ја сам за то чинио покушаје посредним путем, али без резултата. Би ми жао, али видим да помоћи нема. После кратког времена иочеше кружити вести, које су и до мене допирале, да сам за сав скандал у кући мога пријатеља пскључиво ја крив! II после чујем друге вести: да ме људи на сву меру осуђују као глупа човека. Положај тежак, тежак у толико више, што више ни сам са собом нисам начисто! Донекле размишљам као паметан човек, и дођем до логичног закључка који мени иде у прилог, али све то најзад иокварим личном сумњом. „Можда и није тако“. И тако ми протичу дани, дани сумње и кајања, док једног дана не допре до мене ужасна вест: да мој пријатељ по скупе паре откупљуЈе моје менице. „Шта то има да му значи?!“ питао сам се у чуду, и пошто одговора сам себи никако нисам могао дати, то ми у помоћ притече трговачки суд. — Он ми је својим решењем, којим ми је отворио стечај, објаснио целу ствар. 11 још истог дана ја видех на затвореним вратима своје радње „беле резе са црвеним катанцима“. * Падох у очајање и вратих се поново литератури. Пишем веселе прпче, плачевном душом натерујем сузе смеха на очи својим читаоцима и скомрачим као нико мој.