Дело

474 Д Е Л 0 Овај је Новаковићев члавак леп прилог познавању спољашње историје првога српскога устанка. У њему је — као што је већ напоменуто укратко изнесена историја српшсих веза са Руспјом, Аустријом. Турском а и Француском, за време од 1804 до 1813 године. Стога би било добро овај чланак превести и на српски језик, како би се њиме могао користити шири круг читалаца. Путопнс Бенедикта Курипешића — У Инсбруку је штампано ново издање познатога путописа Бенедикта Курипешића. Издала га је Леонора грофица Ламберг - Шварценберг, по једноме препису из доба блиског времену кад је писан оригпнал, јер се оригинал изгубио. Књига ова носи нас.лов „Benedict Curipeschitz — 11 inerarium der Botschaftsreise der Joseph von Lamberg und Niklas Jurischitz durch Bosnien, Serbien, Bulgarien nach Konstantinopel 1530“. — Aus einer gleichzeitigen Handschrift neuherausgegeben von Eleonore Grafin Lamberg - Sch\varzenberg. — Innsbruck, 1910, у 8°, стр. 1—83. Цена ? Исторпцима српским овај занимљив путоппс Курипешићев добро је познат по изводу који је П. Матковић штампао у 56. књизи „Rada“ југословенске академије. Пре Матковића превео је један део Чеда Мијатовић и штампао у „Видовдану“ за 1863 годину. И МатЛшпћ и Мпјатовић имали су пред собом овај путопис штампан 1531 године. Издавач напомиње да у штампаном Курипешићеву путопису пма доста грешака нарочито у писању имена. То је у овом новом издању унеколико исправљено према неком савременом препису који се налази у архиви замка Ламберга код Отенштајна у Доњој Аустрији. Да ово ново издање приреди, издавача је навело живо интересовање о Боснп п Херцеговини после анексије, а уз то је штампано издање од 1531 године ретко. Пред текстом путописа овој књизи, сем кратког предговора, има још три чланка. У једноме („Veranlassung und Erfolg der Gesandtschaft“) говори ce o циљу посланства, које je 1530 године Фердинанд I послао султану Сулејлану Величанственом, и успеху тога посланства. У другоме („Der Verfasser des Itinerarium, der Druck von 1531 und die Ottensteiner Handsclirift") говори ce o Курипешићу, првом издању његова путописа п о рукоппсу који се налази у Отенштајну. 0 личности Курипешићевој нема у овој књизп нових података. Што је о њему написао П. Матковић, то се налази и овде. И најзад долази чланак о томе како је приређено ово пздање („Die Edition“). После ових чланака долазп текст путописа, који у овој књижици заузима свега 65 страна. Издање је у главном добро и пажљиво опремљено. Испод текста су обележене разлике између рукописа и штампаног текста, а тако исто ту су тумачења појединих географских и личнпх имена. Она су већином узети из споменутог Матковићева чланка и из Јзречкова реферата о том чланку у „Периодпческом Сппсанију" софијског Књижевног Друштва (св. VII, за 1883 год.). Новога нема много, а и што има није увек поуздано. Издавач (или боље: издавачица) ппше да је лист „Видовдан“ бугарски („ubersetzte Mijatović einen Theil... in der bulgarischen Zeitung Vidovan“j. Ту ce, што но кажу, мало пребацила. Другпх знатнијпх недостатака нема. Стари српски печати и грбови. — Као 40 свеска „Књига Матице Српске“ штампана је књига „Стари српски печати и грбови. Прилог српској сфрагистицп и хералдици". Написао