Дело

Б Е Л Е Ш К Е 473 тичаревим, да је Петронпјевпћ у своме чланкуг тврдио за кретање Енкеове комете, да је услед отпора етра успорено, док је оно убрзано. Међутим у „Срп. Књ. Гл.“ 1901, стр. 211 Петронијевић јасно пзводи, да етар може својим отпором смањпвати само тангенцпјалну компоневту централног кретања планета п комета, на основу чега је очевпдно да је у томе смислу говор и о успореном кретању Енкеове комете на стр. 366 „Срп. Књ. Гл.“. Интересантно је напоменути, да критичар меће у „погрешке“ Петронијевићеве и назив „Енисова“ комета, који стоји у „Срп. Књ. Гл.“ а који је очевидно само штампарска погрешка. Што се тиче осталих „погрешака“, које је критпчар нашао код Петронијевића, оне све, изузев можда неколпке безначајне ситнице, произилазе или из недовољног знања критичаревог или из неспособности његове, да са оним што зна и оиерише (такар је случај нпр. са формулом а = 2 r ЈГ пг место или из неразлпковања термина од ствари. Обновљена Србија и њеии историци. — Г. Стојан Новаковић штампао је у Јагићеву „Архиву за словенску филологију" (Archiv fiir slavische Philologie, Bd. 32, Helt 1—2, стр. 189—227) на француском језику чланак „La Serbie regeneree et ses historiens" („Обновљена Србија и њени историцп"), и отуда га је засебно оштампао. Г. Новаковић је овај нланак написао поводом „Историје српскога устанка", коју је написао пок. В. Калај а издао Лудвик Талоци (в. „Дело“ за мај ове год. стр. 308). Калај је написао историју првога устанка као аустријски политпчар. Само се по себп разуме да је он писао пажљиво водећи рачуна да каже и напише оно што ће одговорити ;гледишту аустриске политике. Кад се тако пише, само се по себи разуме, да не може се писати потпуно објективно, макар то писао иначе п најобјективнпји историк. То гледиште аустрнске политике укратко је али тачно дефпнисао Новаковић у овоме своме чланку; он je у исто време дао кратку али тачну одредбу и српскога и рускога гледишта на догађаје пз првога српскога устанка, паје потом укратко то показао, као на примеру, на пајзнатнијим догађајима из тога доба. Управо у овоме су чланку укратко изнесенп резултати од којих је Новаковић дошао испптујући историју првога српскога устанка, а које је раније и објавио у неколпким својим расиравама и студијама, као што су — да напоменемо најглавније „Турско царство пред српски устанак“, „Првп српски устанак“, „Васкрс српске државе“ и „Ичков мпр“. Новаковић је добро уочио да је ова Калајева „Историја српскога устанка“ то само по наслову. Иначе је она „експозе улоге аустриске у компликацијама које је изазвао српскп устанак“. 0 самом устанку говори се сасвим мало; догађаји у којима су Срби имали најзнатнију улогу у овој се књизи спомињу као мимогред, изузевши неколике карактеристике знатнијих личности (као на пр, Хајдук Вељка), које су такође прилично једностране и неодмерене. Г. Новаковић ипак не одриче сасвим Калају објективност, али је она прилично ограничена. Г. Новаковић констатује да ова Кцлајева историја нема новпх резултата. Да је штампана кад је написава (1898 или 1899), у њој би било доста нових података, али сада нема, пошто скоро о свему, о чему прича Калај, има код нас довољно објављене грађе и расправа.