Дело

0 МИНИСТАРСКОЈ ОДГОВОРНОСТИ 81 министарске одговорности која су тада пала у главном су за то да систем министарске одговорности по Уставу од 18G9 треба тумачити уже. Тако приликом дискусије о Закону о Пословном Реду у Државном Савету повела се реч о министарској одговорности поводом административних спорова. Димитрије Јовановић, који се у то време сматрао за доброг правника, овако је објаснио обим министарске одговорности по Уставу од 1869. „Министар долази под одговор само по овом нараграфу (т. ј. 101 члану Устава, који одређује четири специфичне министарске кривице), а у свима другим случајевима неће бити кажњен друкчије но што ће му Скупштина изјавити неповерење44.1 0 обиму минлстарске одговорности исто се тако изразио и Стојан Вељковић. „У члану 101 изрично се каже за која дела министар одговара, а у другом случају који није предвиђен, он не може одговарати но се може само неповерење против њега изјавити“. Седамдесетих година подношени су Скупштини и предлози да се обим министарске одговорности прошири, што значи да се сматрало да је министагска одговорност по позитивном праву сувпше уска. Пракса, која у осталом није ни велика ни меродавна, јер је више зависила од личних односа него од објективног тумачења права, није увек била иста. Приликом оптужбе министра војног Јована Белимарковића 1873 године у Скупштини су се чула мишљења да министарску одговорност по Уставу од 1869 треба разумети у ширем смислу: министри одговарају као и обични чиновници пред обичним судом. То тврди скупштинска комиеија која је ислеђавала Белимарковићеве кривице.1 2 Касациони Суд приликом решавања о стављању забране на непокретност Белимарковићеву није стао на доследно гледиште, узевши, колико се даје из његовог доста неразумљивог решења извести, да грађанску одговорност министара треба тумачити уже а кривичну шире. Кад се завршила Белимарковићева ствар Влада (министар председник и министар правде) стајала је на гледишту да су све одредбе о министарској одговорности лимитативне ирироде, да четпри случаја министарске одговорности исцрпљују министарску одговорност, иризнавшп да је то можда нецелисходно, али dura 1ех sed 1ех. Љубомир Каљевић, 1 „Јединство" бр. 200, 1870. 2 Протоколи Народне Скупштине држане 1873, стр. 262. Дело, књ. 56. 6