Дело

82 Д Е Л 0 који је увек говорио о потреби што шире министарске одговорности, пристао је на ово тумачење владино пребацујући Скупштини што „није отварала очи кад је Закон о Министарској Одговорности доносила44.1 Скупштина, пристајући најзад уз владино гледиште, протестовала је не против владиног гледишта већ протпв рђавих закона. Приликом решавања о стављању забране на имању Миливоја Блазнавца министра грађевина године 1879 Касациони Суд стао је на гледиште да министар пред Главном Контролом рачунски одговара, и да иста може тражити обезбеђење код првостепених судова на имању министровом. Кад је код првостепеног суда тражено обезбеђење на имању Косте Протића министра војног 1879 првостепени суд је одобрио обезбеђење. После Протићеве жалбе Касационом Суду државни правобранилац повукао је захтев да се забрана стави, пристајући уз Протићево гледиште да министар одговара само Народној Скупштини и Државном Суду за своја званична дела. Касациони Суд се најотвореније ставио на гледиште да министарску одговорност по Уставу од 1869 треба тумачити у ужем смислу расправљајући питање о стављању забране на имању Вукашина Петровића министра финансија 1900 доневши начелну одлуку да министар не подлежи јурисдикцији редовних судова већ само јурисдикцији Народне Скупштине и Државног Суда. Карактеристично је да су се сви ови случајеви министарске одговорности по Уставу од 1869 о којима ће доцније бити детаљније говора свршавали без рђавпх последица за министре, што иоказује да је у време Устава од 1869 било мало услова не само за обимнију министарску одговорност већ за реалну ^шнистарску одговорност у опште. § 9. Политичца одговориост. По Уставу од 1869 мипистар ]е политички одговоран пред Кнезом. То је у нашим Уставима уобичајена одговорност министара пред шефом управне власти. Минпстарска одговорност пред шефом управне власти састоји се у његовом праву постављања и смењивања мипистара. Политичка одговорност пред Кнезом по Уставу од 1869 у толико је већа у колико је мања пред Скупштином. Принцип да мннпстарску одговорност по Уставу 1 Протоколи Ванредне Народне Скуцштине држане 1874, стр. 262.