Дело

Г Р Е К 0 89 Ну ни у једној културпој земљи Европе не беше се Средњи Век тако дуго задржао него ли у Шпанији. Она остаде изван домашаја великих револуција, које се извршише у епоси Ренесансе и Реформације. Све до краја XV века народна се снага искључиво трошила у борби за самоодржањем. Борбе против Мавара и унутрашњи ратови испуњују то време. Када је пак реч о Шнанији XVI века, онда се мисли на св. Терезу, у чијим списима религиозна хистерија нађе свој класични израз, и на Сан Педра де Алкантара, аскетскога монаха, чије се чело састојало само из костују и коже. а који би и оно мало сна, од кога се нпје могао одвићи, одспавао седећи у својој тесној, мрачној ћелији. Класична уметност шпанска почиње са седамнаестим веком. У то доба створи Калдерон гласовите песме своје у којима речима наслика оно што ће Мурило у бојама отпевати; у то доба постадоше у уметности она мајсторска дела, пред којима се са дивљењем стоји у шпанским црквама, музејима и замцима. Црква, двор и темпераменат шпанскога народа и дају боју овој уметности, а специјално сликарству. Утицајем цркве објашњава се аскетски дух његов; двор даде подстицаја за развој портретнога сликарства; темпераментом народним дају се објаснити она сањалачка екстаза, хистерично усхићење, страст и фанатизам, који остадоше карактеристични за шпанско сликарство. Низ класичних сликара шпанских мислимо отпочети једним уметником, чије би име требало да баци у засенак многа славна имена. Данас је знатно смањен број оних, ко.ји би заслуживали назив сликара ирвога реда. Некада су то били Леонардо да Винчи, Микеланђело, Тицијан, Рембрант, Рибенс, Рафаел п Веласкес. Пз тога реда прво је испао Рафаел. Ми смо данас научили да високо ценимо само оне уметнике, који су сами из себе стварали нове светове леноте, који су својој уметности отворилп нове и дотле неслућене хоризонте. То су феномени, чија снага изгледа да истиче из тајанствених и непознатих извора. Рафаел нак долази у ред људи, којп се беспрекидно наслањају на друге. То су људи са необичним даром прилагођивања, који са толико талента умеју себи да ирисвоје и да нрераде оно што је туђе, да је велики несник немачки X. Хајне њихову репутацију, којаје стално у опасности због оптужбе плагијата, хтео спасти оним срећним упоређењем са челом, која лети од цвета до цвета, узима отуда ouo што јој годи и из тога ствара