Дело

90 Д Е Л 0 нешто, што ми једнодушно прокламујемо за пријатно и допадљиво. Овнх дана се један оштроуман писац немачки одсудно побунио против величине Веласкеса. Он пронађе једну нову звезду, од које је Веласкес позајмио своју светлост, једнога доскора потпуно непознатога сликара, кога он зове неоспорним оцем шпанске уметности. До пре краткога времена његове слике лежале су у мрачноме подруму Прада у Мадриду измешане са другим уметничким објектима последњега реда, избаченим из Галерије слика, да не би заузимали места бољим сликарским делима. ТојеДоменико Теотокопули (Domenico Theotokopuli) звани Греко (,,et Griego“), који је умро у трећој десетини XVII века (живео од 1548 до 1625 год.). 0 његову животу зна се врло мало. По народности Грк он беше родом са Крита. Своје образовање доби он у Венецији. Ту је он ревносно студирао Тицијана и Тинторета. Прве његове слике показују га сасвим у колосеку венецијанске уметности. Прави Греко неће се познати у њима. Тек у Толеду, где проведе после цео свој живот, избија на површину један потпуно самосталан мајстор, који чини част шпанскоме сликарству. Исто онако као што се не би могло никако помислити, дајеовај човек са онако развијеним талентом за боју, живео читаву генерацију пре Рибенса и Рембранта, тако се исто не би никада дошло па помисао, да је текла туђа крв у овоме сликару, који је од свих Шпанаца био највећма шпански. У Толеду се нађе он у једпој атмосфери, која даде боје целокупној уметности његовој. Религиозна мистика ту се меша са најдрастичнијим појавама из свакидашњега живота. За Толедо веле, да је и дан данас налик на једну горостасну цркву, j којој убоги људи што умиру од глади живе поред нагомилана блага, које није намењено њима већ небу. Цркава има скоро на свакоме ћошку и у свима крајевима града. Све засењавају очи блеском свога материјала споља и раскошном опремом унутра. Ту су стубови од порфира, око којих се увијају златне и сребрне гирланде; ту су столови за хор од порфира и шарена мрамора, златне оргуље и златни табернакули. Таваница се купа у орнаментпци од злата, док нод блиста у раскошним мозаицима. У тајанственој полутами ових цркава меша се свечана песма свештеника, која ниједнога тренутка не престаје, са меланхоличним звуцима оргуља, дим од тамјана са светлошћу,