Дело

Г Р Е R 0 91 која се разлива са безброј свећа. Кроз исликане прозоре npoбија се унутра светлост дана и ствара чаробну игру боја. Овој раскоши, овоме блеску и сјају стоји насупрот крајња сиротиња, која се на свакоме кораку запажа. Кроз мрачне улице гамижу мрачне фигуре монаха, свештеника, калуђерица као у данима Лојолиним. Становници Толеда воле мрак као да су-нафанатичније присталице Средњега Века. У Толеду пада одмах у очи, што нема и што у њему не излазе никакве новине. Уз то кажу, кад се Толедо посматра са једне узвишице изван града, онда се види само боја и од хиљаду боја само сиво. Најразноврснији тоновп сивога мењају се једно за другим. Улице, куће, река, стене, брда, небо све се у једноме позноме часу по подне слива у сиву боју. У овој средини је Греко добио своју палету. Ту је он уиознао ону чудну сиву боју, која је само њему својствена, са којом он слика удове својих светаца, лица својих портрета, фантастичне облаке свога неба. Слике Грекове стоје у потпуноме складу са средином, у којој поникоше. Хармонијом јединствених боја својих оне очаравају око, својом садржином оне могу да гану срце једнога побожнога хришћанина. Јер то су у првоме реду слнке са религиозним темама. Његову слику како X р и с т о с и з г о н и и з храма продавце и купце (Матеј XXI 12), из колекције Beruette у Мадриду, зову једном од најчуднијих слика у целокупноме сликарству. Пре свега чудне боје, које праве утисак огња, који се час разбукти у нламен, а час утули. Ту је она нежна плава боја, какву је познавао Паоло Веронезе, ружпчаста боја зрелих јагода у најфпнијим тоновпма, жута боја у свима нпјансама од боје злаћане поморанџе до масне боје лимуна, која се меша са зеленом бојом полузрелих цптрона. Рекао би човек, као да боје теку једна поред друге или као да једна прелива другу. Нигде јасно и оштро обележене контуре. Све је у снажноме покрету. Лево се види сасвим напред један човек, који се сагиње, у црвеној јаки, у жутоме осветљењу, иза њега жена, која држи руке на очима као да је засењена. Између жене и Христа један чудноват момак са драперијом боје лимуна око бедара. Његов гест је изванредан. II њега је захватио талас, који носи све, што у сцени узпмају учешћа. Овај талас се до највише тачке и пење у Хрпсту, који више лебди него што иде. Десно прилив од безброј глава, лево метеж од глава, руку, драперија. Изгледа, као да се тисућама људи збрало око