Дело

Г Р Е К 0 93 после у сцени мартиријума, која је лево предетављена. По свој нрилицн је уметник хтео изпети како Маврикије на челу своје легије одбија, да принесе жртву иаганским боговима, и не пристаје, да се одрече вере у Христа. Одмах упада у очи група од четири личности, међу којима је и св. Маврикпје. Они су према осталим групама толпко наглашени, да распоред ових група изгледа у слици неравномерно дисиониран. Ну група анђела, која се горе у облацима појављује, доводи оиет све у равнотежу. Силуете група обележавају две елипсе, које слику дијагонално пресецају. Горњу елипсу оцртавају анђели и облаци, доњу групе људи. Сасвим лево налазимо један труп без главе и више њега џелата. Једна хоризонтала поред вертикале. Обе линије заокружују се у курву и тако заобљуј.у леву страну елипсе. Ове курве од хоризонталних и вертикалних линија, које су сасвпм у духу стила Барока, чине, те се у слици даје открити неисцрпно богаство мотива. Тако исто и на десној страни код заставника постаје заобљена линпја, и ако су, иначе, нацртане само праве линије. Оваких финих детаља има у слици без броја. Св. Маврикијеје у обе групе у најбогатијем украсу. У четвороуглу, који четири личности главне групе образују, лева контура његова тела, која се нарочито истиче, пада тачно у средину, што чини, те Маврикије постаје главна личност, ма да је фигура онога човека, што стоји сасвим напред, са леђима окренутим гледаоцу, знатно већега волумена. У слици доминирају плава, жута, бела и црвена, боја као у броћа. И ако би тако само четири боје биле заступљене на овој слици, која је три метра дугачка а четири и по метра широка, ипак изгледа, као да се купа у безброј боја. Сама плава боја његова ноказује толико тонова колико небо у разним моментима дана и године и у свпма зонама на кугли земљиној. Изгледа, као да је Греко донео светлости на свет. Један духовит немачки писац, којп је страстан обожавалац импресионизма у модерној уметности, налази, да уметност Грекова са истим правом заслужује име импресионизма као и Реноарова. Изгледа, као да је Греко духовни отац Реноара и Сезана. Остало је записано, да је једном приликом таст Веласкеса, не бш тако познати сликар Pacheco био дошао у носету Греку у Толедо. Разговор се водио о уметности, а поглавито о томе, шта је у слици важније: цртеж или боја. Греко је одлучно за-