Дело

ГЕЛПГНЈА ЊЕГОШКВА 121 Како је могао владика Његош да гледа целог живота мртве људске главе на неколико корака од свог дома, а нпје могао да гледа једну камену групу; или, како је могао да гледа све ужасе рата, а није могао да види угушење нса у угљеној киселини? На ово питање може се одговоритп опет с погледом на Његошеву веру о овоме земаљском свету, и његовом назначењу. Турцн су пепријатељи и тирани правде, као такви они су следствено зло, а зло треба уништавати до истраге. У осушеннм нанизаним главама отуда Његош није гледао главе људи, но само главе неирпјатеља правде. Те нанизане главе служиле су као трофеј освећене правде. Међутим мермерна група „Лаокон“, једно по општем мишљењу велико уметничко дело, изражава једну Његошу савршено одвратну, бруталну идеју, недостојну овековечења. Свештеник тројански Лаокон, као добар родољуб, трудп се свом снагом, да сиасе своју нападнуту домовину од лукавпх Грка, и за то га богови кажњавају на тај начин, што излазп страшна змија из мора и обмотава се око несрећног оца — родољуба и његова два сина. Какви су то полтронскн богови? II какво је то чудовиште од човека, који није жалио свој велики дар, да такав вапијући акт божанске неправде овековечи? Замислите Његоша, за кога је Бог ансолутна правда пред „Лаоконом“, демантом његове вере, и ви ћете разумети његову одвратност нрема овом класичном делу. — Псто тако, увесељавати се гледањем, како се невпна животиња трује, одвратпо је витешкој души, која се може радовати једино заслуженој казни, а не неронској казни из увесељења. У хероизму Његошевом нема дакле, ничега противречнога. Прави хероизам, према схватању нашег песника, обухвата освету у односу према тиранима правде, благородну питомост и симпатију у односу према благородним и праведним и великодушност у односу ирема слабим и незаштићеним. Осветник у смислу Његошевом није ни у ком случају дивљак. Осветннк врши једну божанску функцију, док „дивљу памет и ћуд отровану „дивљи вепар има а не човек“ (Г. В.) Осветник правде може да буде само благородан вптез, као што су Обилић или Мнћуновић. Вптештво не значн отуда нарав