Дело

А Н А К А Г Е Њ II Н А 135 казао? Он је рекао да не треба живети само ради својпх потреба, т. ј. да не трзба живети аа оно што ми појимамо, чему тежимо, шго нам се xohe, него треба живети за нешто неиојмљиво, за Бога, кога нпко не може ни појмити, ни определити. П шта? Ја ннсам разумео ове бесмислене речи Фјодорове? А схвативши их, посумњао сам у љихову истинитост? Пашао сам да су глуие, нејасне и нетачне?" „Не, разумео сам га, п сасвим онако како он разуме, разумео сам нотпуно н јасније него ишта у животу, н ннкад у животу нисам сумњао и не могу сумњати у то. И не само ја, него сви, цео свет само то потпуно разуме н једино у то не сумња и увек је сагласан“. „А ја тражио чудеса, жалио што нисам вндео чудо, које бн ме убедило. Чудо материјално саблазнпло би ме. А ево чуда, једино могућног, које стално ностоји, са свих страна ме окружује, н ја га нисам опажао! „Фјодор каже да Кирилов покућар живи за свој трбух. То је нојмљиво п разумно. Сви ми, као разумна бића, не можемо живети друкче него за трбух. II одједном тај псти Фјодор каже да је рђаво живети само за грбух, него треба живети за правду, за Бога, и ја га од прве речи разумем! II ја, и милионп људи, који су вековима пре мене живели и који сада живе, мужици, снромашни духом и мудраци, који су мислили п иисали о томе, који својим нејасним језиком говоре то исто, — сви се ми слажемо у овом једном: зашто треба живетп и шта је добро. Ја са свима људима имам само једно чврсто, несумњиво и јасно знање; и то знање не може бити објашњено разумом — оно је изван њега, и нема никаквих узрока н не може имати никаквнх последица“. „Ако добро има узрок, оно већ није добро; ако оно има последицу — награду, такође није добро. Следствено, добро је пзван ланца узрока и последица“. „И ја га познајем, и сви га ми познајемо“. „Какво може бити чудо веће од овога?“ — „Је ли могућно да сам нашао решење свега, je ли могућно да су сад свршене моје иатње?“ — мишљаше ЈБовин, корачајућн по прашињавом путу, не опажајућн нн врућину, ни умор, и осећајући стишавање дугих страдања. Тај осећај беше тако радостан да му изгледаше невероватан. Он се гушно од узбуђења и, не будућп у стању нћп даље, скрену с пута у