Дело

136 Д Е Л 0 пгуму и седе на непокошену траву у јасиковој хладовини. Он скиде с ознојене главе шешир и леже на сочну шумску траву. — „Да, треба објаснити себи и појмити“, — мишљаше он, гледајући нетренице у неизгажену траву, која беше пред њим, и пратећи кретање зелене бубице, која се подизаше по стаблу пиревине и коју задржаваше у њеном кретању седмолистов лист. „Шта сам пронашао ?“ уппта се он, одмичући лист да не смета бубици и прегибајући другу траву да бубица пређе на њу. „Шта ме је обрадовало? Шта сам пронашао?“ „Ја ништа нисам пронашао. Ја сам само сазнао оно, што знам. Ја сам појмио ону силу, која ми је не само у прошлостп дала живот, него ми и сад даје живот. Ја сам се ослободио обмане, познао сам господара. „Пре сам говорио да се у моме телу, у телу ове траве и ове бубице (гле, нехте на траву, опру^ш крила и одлете) врши по физичким, хемијским, физијолошким законима промена материја. А у свима нама, заједно с јасикама, облацима и магловитим пегама, врши се развиће. Развиће из чега? У шта? Бесконачно развиће и борба?... Као да може бити какав правац и борба у бесконачности! II ја сам се чудио што ми се, без обзира на највеће напоре мисли у томе правцу, ипак не открива смпсао живота, смисао мојих побуда и тежња. Сад пак ја говорим да знам смисао мога живота: живети за Бога, за душу“. И овај је смисао, без обзира на своју јасност, тајанствен и чудесан. Такав је и смисао свега што постојп. Да, гордост, рече он себи, окрећући се потрбушке и почињући да завезује стабљнке од трава, старајући се да их не сломи. „И не само гордост ума, него глупост ума. А што је главно — лупештво, наиме, лупештво ума. Наиме, превара ума“, понови он. И он укратко понови сам себи цео ток своје мисли за ове последње две године, чији почетак беше јасна, очигледиа мисао о смрти, кад је гледао драгог безнадежно-болесног брата. Појмивши тада први пут јасно, да сваког човека, па и њега, не очекује у будућности ништа друго осим патње, смртп и вечног заборава, он одлучи да се тако не може живети, да треба или објаснити свој живот тако, да он не изгледа као пакосни подсмех некаквог ђавола, или се убити. Али он није урадио ни једно ни друго, већ је наставио да живи, мисли и осећа, и шта више баш у то доба се оже-