Дело

ЛНА КАРЕЊИПА 137 нио н осетио многе радости, и био је срећан кад нпје мислпо о значају свога живота. Шта то значи? То значн да је живео добро, али је мнслио рђаво. Он је живео (без свести о томе) оним духовннм истинама, које је посисао заједно с млеком, амислиоје — несамонепризнавајући те истине, но и брнжљиво обилазећи их. Сад му је бнло јасно, да може жнветп једпно благодарећи оном веровању, у коме је био васпитан. „Шта бих ја био и како бих проживео свој жнвот, да нисам имао опо веровање, да нисам знао да треба живети за Бога, а не за своје потребе? Ја бих пљачкао, лагао, убијао. Ништа од онога, што чнни главне радости мога живота, не би постојало за мене.“ — И чинећи највеће напоре уображења, он ипак није могао да представи себи оно зверско биће, које би он сам био, да није знао оно, зашта је живео. „Тражио сам одговора на моје питање. А одговор на моје питање није могла дати мисао, — она се не може мерити са питањем. Одговор ми је дао сам живот кроз моје знање онога, шта је добро а шта рђаво. А то знање ја нисам ничим стекао, већ ми је дато заједно са свима, дато стога што га ни откуд нисам могао узети.“ „Одакле сам ја то узео? Јесам ли разумом дошао до тога, да треба љубити ближњег а пе давити га? Мени су то реклн у детињству, и ја сам с радошћу новеровао, јер су ми реклн оно што је било у мојој души. А ко је то открио? Разум није. Разум је открио борбу за онстанак и закон, који захтева да се даве сви онн што ометају задовољење мојих жеља. То је закључак разума. А љубав према другоме није могао открпти разум, јер је то неразумно.“ XIII II Љовин се сетп скорашњег призора са Дарпјом и њеном децо.м. Оставшп сама, деца почеше пржпти малину на свећи н сипатп млеко у уста као из чесме. Мати их затече и ноче у присуству Љовинову саветовати, говорећп им како мпого труда стаје оно што они уништавају, како се тај труд улаже због њнх, како неће имати из чега да пију чај, ако буду лупали шоље, а ако буду просппали млеко, неће нмати шта да једу п помреће од глади.