Дело

138 Д Е Л 0 II ЈБовпна поразп оно мирно, снуждено неповерење, са којим деца слушаху ове речи материне. Њих је огорчило само то, што је прекинута њихова занимљива игра, и она нису веровала ни једној јединој речи од свега онога што је говорила мати. Она и нису могла да верују, јер нису могла ни замислити цео обим онога, чиме се користе, те стога нису могла замислити да то, што она уништавају, јесте баш оно, од чега живе. „То је све само по себи“, мислила су она, „и у томе нема ничега важнога и интереснога, зато што је то увек било и биће. II увек све једно исто. 0 томе ми немамо шта да мислимо, то је готово; алн ми хоћемо да измислимо нешто своје и ново. II ето измислили смо, да у шољу метнемо малину и да је иржимо на свећи, а да млеко као из чесме сипамо једно другом у уста. То је занимљиво и ново, а и није ништа горе него пити из шоља.“ „Зар то исто не чинимо и ми, зар нисам радио и ја, истражујући раз.умом значај природних сила и смисао човечијег живота?“ настави он размишљање. „II зар не раде то исто све теорије философске, чудноватим, несвојственим човеку путем мисли доводећи га до знања онога, што он одавно зна, и тако тачно зна, да без тога не би могао ни живети? Зар се не видијасно у развићу теорије сваког философа, да он унапред зна главни смисао жпвота тако исто несумњиво, као и мужикФјодор, и нилек јасније од њега, и да само сумњивим умним путем хоће да се врати ономе што је свима познато?“ „Дед\ пустите децу да она сама то привреде, да направе посуђе, намузу млека и т. д. Да ли би се ондаиграла? Помрла бн од глади. А дед’, пустите нас с нашим страстима, мислима, без појма о једном Богу и Творцу! Или без појма о томе. шта је добро, без објашњења моралнога зла“. „Дед\ створите нешто без тих појмова!“ „Ми само рушимо, смо духовно сити. Нанме, деца!“ „Откуд код мене радосно, заједничко с мужиком знање, које ми једино даје душевни мир? Одакле сам то узео?“ „Ја, који сам васпитан у појму Бога, као хришћанин, исиунивши сав свој живот опим духовним благом, које ми је дало хришћанство, живећи о томе благу и будући препун њиме, ја, као деца, не иојимајући га, рушим, т. ј. хоћу да разрушнм оно,. од чега живим. А чим наступи значајан тренутак у животу, ја, као деца кад огладне и озебу, идем к њему, н још мање него