Дело

АНА КАРЕЊННА 141 — Молим те, не дирај и не учи ме! — рече Љовин, кога љутну ово мешање кочијашево. Као и увек, туђе мешање доведе га у љутњу, н он одмах с тугом осети како је погрешна била његова претпоставка, да га је душевно расположење могло одмах изменити у додиру са стварношћу. Кад је био на четврт врсте од куће, Љовин снази Грпшу и Тању, који им трчаху у сусрет. — Течо Косћа! И мама иде, и деда иде, и Сергије Иванович, п још неко, — говораху онп, пењућп се у кочије. — А ко? — Ужасно страшан! И овако чини рукама, — рече Тања, устајући у колпма и имитирајући Катавасова. — Стар или млад? — смејући се, питаше Љовин, кога представљање Тањино подсећаше на некога. „Ах, само да не буде какав непријатан човек!“ помисли Љовин. Тек што скрену на завијутку и спази оне што им иђаху на сусрет, Љовин познаде Катавасова, у сламном шешпру, којп исто онако махаше рукама, како га Тања представљаше. Катавасов је веома волео да говори о философији, добнвши о њој нојам од прироњака, који се никад философијом нису бавили; и Љовнн се у последње време у Москви врло много препирао с њим. И прво, чега се Љовин сети познавши Катавасова, беше један од таквих разговора, у коме Катавасов очигледно мишљаше да је победио. „Не, нећу нипошто да се препирем и лакомислено исказујем своје мисли“, помисли он. Сишавши с кола и поздравивши се с братом и Катавасовом, Љовин упита за жену. — Пренела је Митицу у Колок (то је била шума крај куће). Хтела је тамо да га намести, јер је у кући врућина, — рече Доли. Љовин је увек одвраћао жену да не носи дете у шуму, сматрајући то као опасно, те му овај извештај беше непријатан. — Носи се с њим једнако с места на место, — смешећи се, рече кнез. — Ја сам јој саветовао да проба да га однесе у леденицу. — Хтела је да дође на пчеларник. Мислила је да си тамо. Ми тамо идемо, — рече Доли.