Дело

АНА КАРЕЉИНА 1 44 хоћете на нчеларнпк, онда овуда, но овој стазици, — обрати се он свима. Дошав по уској стазици до ненокошене пољанице, коју покриваше с једне стране густо и јасно днкино око, у чпјој се средпнн беше разрасло внсоко жбуње кукурека, ЈБовпн смести своје госте у дебелој свежој хладовнни младнх јасичица на клупу и пањеве, нарочито прииремљене за иосетиоце пчеларника којн се боје ичела, а сам оде да донесе деци и одраслнма хлеба, краставаца и свежег меда. Старајући се да има што је могућно мање брзих иокрета н ослушкујућп нчеле, које све чешће п чешће нролетаху норед њега, он дође стазицом до кућице. Код самог вењака једна пчела запишта, занавши му у браду, али је он иажљнво извади. Ушавшн у хладовнти вењак, он скиде са зида обешену о клпн мрежпцу и, наденувши је на главу и метнувши руке у шнагове, уђе у ограђени пчеларник, у коме стајаху насред покошеног места у иравилним редови.ма све познате му, свака са својом историјом, старе кошнице, нривезане ликом за коље, а уз прошће беху понамештани овогодишњи млади ројеви. Испред лета на кошницама трепериле су и играле у очима пчеле и трутови, који се окретаху и тискаху на једном месту, а крп* њихову средину све у једном правцу, тамо у шуму на расцветану липу и натраг ка кошницама, пролетаху нчеле раденпце на пашу и са паше. До ушпју неирестано допнраху разнолики звуци, час заузете послом раденпце која брзо пролеташе, час доконог трута којн само труби и празнује, час узбуђених стражарнца које чувају своју тековину и спремају се да пецају. С ону страну ограде старац стругаше обруч и не виде Љовина. Не јављајућп му се, Љовин застаде насред пчеларника. Он се обрадова случају да остане сам, те да се прибере од стварности, која је већ успела да тако уннзн његово расположење. Он се сетн, да је већ уснео да се наљути на Пвана, да покаже хладноћу црема брату н да лакомислено разговара са Катавасовим. „Је ли могућно да је оно било само тренутно расположење и да ће оно проћи, не оставивши трага? — помпсли он. Али тог пстог тренутка, повративши се у своје расположење, он с радошћу осетн да се нешто пово н знатно догодило