Дело

160 Д Е Л 0 114 садржи текст узет из Рајића IV, III не стр. 286 и 287, како стоји у Томића, него стр. 296 и 297. А у речима Томићевим (Ц. Гора за Мореј. Рата стр. 218, ирим. 368): „У саслушању Луке Галате, послатог да уходи Турке; саслушање је од 21 септембра и приложено је Ерицовој де пеши од 27 септембра 1692 (Саслушање в. у прилогу XLIX)“ имају две нетачности. Прво, саслушање Галатино није саопштено у прилогу XLIX (под тим бројем налази се писмо Сулејман-паше Бушатлије Зену Грбичићу), него у прилогу XLVII. Друго, на крају тог прилога стоји: „Саслушање је приложено депеши изванредног которског провидура Николе Ерица од 21 септембра“. У истој књизи на стр. 216читамо: „У Ерицовој депеши Сенату од 15 септембра 1692 (В. прилог XLVII),“ међутим та је депеша међу прилозима не под бројем XLVII него под бројем XLVI. Докле може мурдарлук (свакојако овде здружен с незнањем) код нашег Академика да иде, показаће нам овај пример. Томић наводи у књизи „Десет година etc.“ стр. 68 овако један латински текст: „te... Georgium Brancovich, ас... fratrem tuum... non solum in ordinem... Baronum avehendos,... verum etiarn in haereditate suprafatorum... districtuum...“ Ово дабогме не значи баш ништа. Н1та је било? Томић је место пуне реченице дао један крњатак без прирока итд. Требало је додати још речи confirmandos et ratificandos esse duximus — „утврдили смо“ (тебе и брата твог итд. за насдеднике ирестола у горепоменутим областима). Да Томић по некп пут баш ништа не мисли пишући, ваљда је јасно из идућег случаја. Италијанске речи: Esalta il numero et il valore di quella Popolazione aggiungendo che la fama di essa sarebbe capace di seco attrahere tutti li Serviani превео je он ca „увећава број и јунаштво овог народа (тј. црногорског) додајући да је њ е н глас довољан да к себи привуче Србе.“ Откуда то бесмислено њен? Отуда, што је у италијанском popolazione (народ) женског, а не мушког рода. Несолидан, несолидан од главе до пете, стално! На ипак, ако смемо тако рећи, најсистематскије је Академик несолидан у својим цитатима, кад наводи у потврду оном што каже текст из извора. Ту ће он ваљда увек навестп или више него што треба