Дело

КРПТНКА II БИБЛНОГРАфИЈА 161 или мање или пак и једпо н друго, а пма н досга случајева где цптати казују нешто сасвим друго него оно што 6н требало до ноткрене. Ево пеколико нримера и за такве случајеве. Из књиге „Црна Гора за Мореј. Рата“ наводимо прпм. 86 заједно с Томићевим текстом на који се она односи: 86) „...Non mi е parso bene di cosi facile assentirvi, ma insinuare nell’animo del Vescovo che si vega prima qualche apparente operatione contro Turchi, che possi accertare lo loro costanza, [sopra di che si ha preso assunto di maneggiare l’affare con Госсаsione della visita, che ha principiato per tutta la sua Diocesi]“. „додаде да ce то може учинити тек пошто Црногорци иретходно изврше какав напад на Турке, како би тим реиублика стекла доказа о њиховој искреној преданости (баш costanza значи преданост?) хришћанској ствари.86)“ Као што је лако видети, италијанске речи стављене у заграду не узима Томић у обзир. Очевидно је онда да су оне у примедби излишне. Исти случај имамо и нешто раније. И у нрим. 80 има много више него у тексту Томићевом на који се она односи: (Сулејман поштопрво приморамногаодцрногорскихплемепа — „да се прпдруже његовој војсци, крете се према Будви."80) 80) ,,La maggior parte del Montenero si sono uniti a Soliman, astretti dalla sua forza e рег essimersi dalla di lui barbaria, [ma il secondo giorno della di lui callata l’hanno abbandonato e procurano giustificarsi]“. Остављамо на страну то што податак који садрже изостављене речп није без вредности. Опет у идућа два случаја, на пример, има нешто више у примедби него у тексту, а нешто, обрнуто, више у тексту него у примедби (ти су пасуси у четвртастим заградама). „Зато је паша овима слао поруку за иоруком, обећавао им дарове и новаца, и чинио све само да их привуче на своју страну, па кад све то ништа није иомогло, ирибегао је једном дотле необичном кораку: за једног од својих синова затражи кћерједног клементашког главара, [на што овај, придобивен богатнм иоклонима, пристаде].176)" 1Т6) „.. .Havendo sino fatto ricercar in moglie per suo figliolo la figlia d’uno de principali de Clementi per maggiore interessarli ad suo seguito e renderli assicurati della sua fede, ha scrito lettere a medesimi che autoentiche transmesso, chiamando alla sua obbeДело, књ. 57. 11