Дело

178 Д Е Л 0 II певаће с нама брегови и поља II жалосне врбе што шуме у води. Више наших глава магле ће да круже, Месечева светлост болно ће да точи, Докле стидом плачу обљубљене руже. — 0 дођи и испи, ноћи, моје очи! А кад клону чежње у страсти и страху И сањива лала престане да сања, Кад ишчезне пољуб у последњем даху, Са заспалим шумом дремљивога грања Пренуће и исток. Месец ће се скрити. Уморан и свео пашћу као жртва, Јер кад дође јутро, ја hy хладан бити, II зора и сунце наћи ће ме мртва. Божидар Пурић. -