Дело

182 Д Е Л 0 запреге, но уљудно као и свака Ибровка што гази воду кад је гледају људи. Одећа јој чађаво жута и на овом тмурном сутону изгледаше као почађала слама на кућама кривачама. Прилика беше омалена раста и здепаста, што се све ућеваше у води. У ово доба, помислих, низ отоку, овако бесциљно — може бити или опсена или нешто још грђе. Буди Бог с нама!.. И викнух. — Ау! Ој-о-о! — одговори ми привид, не окрећући се. Уплашено опет подвикнух, решен да себи одгонетнем ову прикојасу. Но она пође даље и код једне гранате раките испусти кошуљу и запреге, саже се и поче да тражи рукама нешто по чкаљу, тако да јој је само глава стајала изнад вода. Њен говор при овом беше тако испрекидан као кад људи који се старају да им из чкаља неумакне велика младица. Моје ухо хваташе тек по нешто: — А, ту си!... Стајко, чекај мајино вуче! Виле, избићу те, ако ми побјегнеш!... А, видре мајчине!... У, охо-хо-о! Брр!... Уронисте опет!... Ја притегох коња који немирно удараше ногама по води. Привид се опет усправи и пође низ воду са раширеном кошуљом по њеној површини. Нешто прогунђа па застаде и поче да виче: — Орјаја!... Ласо, кец, кец, кец!... — баш онако како ми је Јеремија причао да понекад куси ваби козе. — Оејш, оејш, кајс, кајс!... Оејш!... — продужи се низ Међуводе, да ме страва обузе. У грлу поче да ми се прибира ваздух. Лепо осетих како ми коса поче да подиже каиу. Ја видех да ово није опсена, но је нешто стварно, али страхотно. Поново стегнух немирна коња и викнух ваљада луђе и од ове водене невидовности. И она се окрену. Више осетих но што могох видети страшан поглед, лудо избечен, лице унакажено и искривљено од неке унутарње муке, смрекано и мрачно. Женске витице расплетене и нустиле се поред лица као код какве очајнице: превезач на глави накривљен и готово да падне. Приђох ближе, али опет застадох, јер и коњ престаде да ме слуша. Жмарцн ме подиђоше, јер такве слике дотле нисам могао ни замислити. Сукнени јелек на шнроким нреклопцима раскопчан, кошуља на грудима раздрљена, обадве сисе, нрљаве и оклембешене као сељачке пречавпне, испале да још више унаказе језиву прилнку. Појас косо обухватио кукове, један крај виси, ремен пао