Дело

М А Ј К А 183 испод њега. Задња запрега обухватила само један кук, а испод другога кроз велнку цепотнну пртене кошуље вираше прљава пут, модрикава и одвратна. Згрозих се и најежих као да сназих унакаженн огњем трун човечјн. Просто, повампирена удављеница. — Ко сам, ппташ? — одговори ми на моје питање, које је с тешком муком прешло преко зуба. — Чума, аждаја, вештица: — сад ћу да те изједем!... Проклета погана вјеро турска Ти мислиш не знам ко си? Ђумрукџија да пишеш стоку, да узмешпаре, а?... Видно си моју ђецу ево овђе да чувају стоку, па си потрчао. У, с очију ми! У, хп-хи-ха-ха!... II с неким страхотннм презрењем окрену ми леђа и пође даље, па онда изненадко затрча се затрча, и онружн се низ матицу, шљепајући и рукама и ногама, нодскачући унапред за читаво копље. — Аха, ту сте, соколови, чекзјте, не побјегосте ми !... А од овога се не бојте, не дам ја! У, брр!.. — узвикну и пусти се у ковиталац до саме обале, где отока грађаше вир. Тога призора никад не могу заборавити. Он ме највпше и збуни. Уз лудо, неиојамнр узвикивање, смех н кикот на сто начина, прикојаса се поче но виру вртети. Иснрави се, устукне назад, па се затрчи и са раширеним рукама легне у воду и тако као видра учини круг. Застане, па скочи у висину и заг њури се у воду тако да јој на површини остану само ногеПодвикне нешто, па опише круг кроз воду, помаљајући кадкад за тренут своју страшну главу, да памет изгубиш. Најзад устаде, дође где је вода најдубља, па ваљада за читавих пет мннута безумно млатараше рукама по води, да ненушавн иљусак избиваше чак горе на обалу, која имаше најмање два пораста човечја. При овом њена вика више лпчаше на режење овчарског пса, него на човечју грдњу и глас. II гмурну се у воду и нестаде је. Истом што помпслих да се са мном нешто страшно догађа и да сам свакако ужасно оболео, она се помоли из воде окренута к мени, усправи се и стресе: — Брр !.. Нема их, нема, о тешко мајци !. . — II зарпда. Ја нротрљах чело и обрадовах се кад ме после ових речи осени мисао да је ово опет људско створење. Нанрегох последње силе, круто нагнах коња к њој и упитах је шта тражи п ко је. Ја не могох разабратп њен ужасан крик, само спазих како се