Дело

184 Д Е Л 0 за часак као рис обрете изван воде и шчена обема рукама крупан камен и хитну се на мене. Умало из седла не испадох. Видех да треба бежати од страшнога искушења и крупним галопом уђох у главни рукав брзога Ибра. Око мене се дизаху читави валови од крепа што их прикојаса брзо и надчовечански хиташе за мном. Полегох по седлу, ухватих се коњу о врат и ван себе стигох кући, чујући за собом страшну вику и лелекање. И како се тек онда препадох и ужаснух кад ми престрављеном објаснише да је то Јевра Гвозденова из Зубина Потока, сиротица, којој су се синови Вилотије и Стајко, последњи од седморице, удавили пре неки дан баш ту, где сам ја толику страву претрпео. Полудела, тражила је по отоци своје синове, своје мале чобане коза и говеди. Мајка... Призрен, 1910. Гр. БожовиЂ.