Дело

3 96 Д Е Л 0 брежних држава“. По другој алинеји истога члана лађе свих прибрежних држава иотпуно су изједначене у погледу мале и велике каботаже у свима прибрежним водама. Као што је споменуто у историјском делу, ова одредба дала је повода једној живој дискусији на конференцији сила у Паризу 1858 године; и пловидбени акт није усвојен на тој конференцпји може се рећи поглавито због те одредбе. Од 7 на конгресу престављених држава, њих 5 гледале су у тој одредби новреду принципа прокламованих у уговорима од 1856^ п 1815 год.; само су Аустрпја и Турска заступале гледиште, да је она у сагласности са одредбама тих уговора. Вођа онозиције, енглески посланик гроф Cowley навео је против одредбе чл. 8 ове аргументе: 1. Према чл. 109 уговора Бечког Конгреса пловидба на међународним рекама мора бити потпуно слободна (entierment libre) — а ово неће бити случај, ако се забрани каботажа лађама неприбрежних држава; 2. Члан 15 уговора о Париском Миру забрањује да се чине икакве сметње (aucun obstacle) слободној пловидби — а у забрани каботаже лежи несумњиво једна сметња за лађе неприбрежних држава; 3. Члан 16 истог уговора прописује: да се лађе свих држава имају подједнако третирати — а резервнсање каботаже само за лађе прибрежних држава преставља повољнији третман за те лађе но за све остале; 4. У уговору између Аустрије и италијанских државица од 1849, којим је регулисана иловидба на реци По-у дата је каботажа лађама свих држава. Овај се уговор базира на принципима уговора од 1815 год., што значи да прннцип слободне пловидбе по уговору од 1815 садржи у себи и право каботаже за све државе. У прилог иак свога, овоме супротног мишљења, навео је аустријски представник Хибнер ове разлоге: 1. Уговор од 1856 године усвојио je у главноме принципе слободне пловидбе у духу уговора од 1815 год. Одступања од тих нринципа, у колико их је било, изречно су наведена у уговору од 1856, као што је случај код састава Е. Д. Комисије и код пловидбе у дунавском ушћу. За каботажу није казано да ће бити друкчија но по уговору од 1815, значи дакле да језа каботажу задржат принцип уговора од 1815. А какав је