Дело

МЕЂУНАРОДНО-ПРАВНИ ПОЛОЖАЈ ДУНАВА 199 ница уговора. У овај овако сужен појам слободне пловидбе не улази каботажа јер је таква слобода пловидбе потпуно огарантована, било да се каботажа да свима, било да се резервише само за лађе прибрежних држава. Појам слободне пловидбе по уговору од 1815 не обухвата дакле каботажу; али он није ни доцније проширен у овом погледу, што се види из следећег: у овом погледу није добио до данас никакве проширење. Као потврда овога мишљења могу се навести ови разлози: 1. У доцнијим иловидбеним актима каботажа је на разее начине регулисавана, — значи да су силе потписнице тих новпх уговора стајале на становишту: да им је уговор од 1815 у овом питању оставио потнуно одрешене руке, на су га оне, према специјалним прпликама, решавале час овако, час онако; 2. У науци међународног права усвојено је начело о слободи мора; али је питање о каботажи у прибрежном мору остављено дискрецији прибрежннх држава: ове могу задржати каботажу само за своје павиљоне, а могу је, путем нарочитих уговора, дати н другим државама. Ово резервисање каботаже само за прибрежне државе не стоји ни у колико у колизији са циљем слободне пловидбе на широком мору, као год што са циљем слободне пловидбе на интернационалнпм рекама не стојп у узрочној вези питање о каботажн у тим рекама. 8. У доцнијим уговорима о трговипи и пловндби, закљу* ченим између појединих дунавских ирибрежнпх држава и осталих сила, каботажа је резервисана прибрежним државама (видети чл. 17 уговора између Француске п Србије), што би било немогуће, да је уговор од 1856 дао каботажу свима државама. Споменуто је да је у пракси питање на разне начине решавапо: 1. И велика и мала каботажа дата је навиљонима свих држава без разлике у уговору од 1885 год, на рецн Конгу и Нигру (чл. 13) и на дунавском ушћу (1S56).1 2. II велика и мала каботажа резервнсана је само за лађе прибрежних држава, али за све подједнако (иловидбенн акт за Рајну 1815, за Лабу 1819, за Дунав 1857). 3. Велика каботажа дата свима прибрежнпм. малу задржала 1 II пловндбенп акт за Рајну од 1868 дао је каботажу u лађама неирпбрежних држава, алп је у другпм одредбама, у којпма су проипсанп условп пловидбе, ово право јако ограничено.