Дело

МЕЂУНАРОДНО-ПРЛВНИ ПОЛОЖАЈ ДУНАВА 201 Према чл. 55 Берлинског Уговора требало је Е. Д. Комисија, у друштву са делегатима нрибрежних држава, да изради правилник о пловидби за речни ток од Ђердапа до Галца. Овај је правилник пзрађен доиста 1882 године, али услед отпора од стране Румуније, није још ностао извршаи. Право дакле прибрежних држава да до сноразума аутономно нрописују правилннке о нловидби на речном делу којп њима припада, остало је и но уговору од 1878 године неокрњено, и ограничења могу ностојати само у толико у колико се налазе изречно споменута у текстовима било основних било специјалних уговора. Од ових специјалних уговора нас нарочито интересује уговор о нловидби између Србије и А.Угарске од 10 фебуара 1882 године. У погледу на иравилник о пловндби овај је уговор колико непотпун голико и неправедан. У колико се односи на А.-Угарску, уговор је задржао status quo, т. ј. Правилник о иловидби на речном току који припада А.-Угарској остао је у нотпуној снази; Србија нема права захтевати да се он ма у чему измени, — на нротив иримила је Србија обавезу: да иропише правилник који he бити у хармонији са оним који је у важности у Угарској. Праведно решење ставља се тек евентуално у изглед: кад се буде указала иогреба да се ти правилници мењају, онда he се то учинпти у сноразуму.1 У 1899 год. нронисало је угарско хчинистарство трговине пет реглмана о нловидби и наплати такса на речнОхМ току од Молдаве до Турн-Северина. Остављајући на страну питање да ли и у колико садржнна ових реглмана одговара тексту и духу основних уговора, — мора се нагласитн, да је Угарска у опште била ненадлежна да прописује реглмане за ток реке, који не стоји под њеном територпјалном влашћу. Одредба чл. 57 Берлинског Уговора има меого ужи обим. Она чпни измену у чл. 6 уговора од 1871 године, по коме се просецање Ђердапа имало 1 Из овога уговора заслужују помена још две одредбе. 1) По члану 1 уговора дале су стране уговорнице једна другој право слободне пловпдбе на свима пловнпм рекама у својој области, дакле како на пограничним, тако и на националним; 2) Члан 3-ћи пак имао је да стави стране уговорнице у положај да се у пуној мери користе бенефецпјом члана 1, дајући право бродарским друштвима да оснивају своје агенције на обалама друге уговорне стране и да ое служе њенпм јавним локалима намењенпм интересима саобраћаја.