Дело

202 Д Е Л 0 пзвршнти по споразуму између прибрежних држава. Уговор од 1878 изменио је чл. 6 уговора од 1871 у том смислу, да ђердапске радове изврши А.-Угарска, којој онда припада и право да подиже таксе, —- питање о правилницима за пловидбу уговором од 1878 год. није ни додирнуто, а А.-Угарска, т. ј. Угарска могла је горње право употребити само на основу изречног уговорног текста. Подизање такса, које се базирају само на факту пловидбе, сматра се као противно појму слободне пловидбе; на против сматра се да је у сагласностп с тим појмом наплата такса, које се подижу као еквиваленти за извесне, лађама учињене услуге, било да су те услуге специјалне (употреба пилота, кејова, магацина и т. д.) било генералне т. ј. накнада за извесне радове којп су проузроковали нарочите трошкове (просецање Ђердапа, одпескавање делте н т. д.). Правило је да се тарифа по којој he се наплаћивати такса за ове генералне услуге утврђује споразумно; за специјалне услуге угврђује тарифу свака држава аутономно. У оба пак случаја све се лађе имају подједнако третирати. Према данашњем стању а до новог споразума на дунавском ушћу утврђује таксе Е. Д. Комисија; на Ђердапу Угарска сама; пристанишне таксе свака поједина држава аутономно. Органи којима је новерено старање о слободној пловидби двојаки су: a) национални, у терпторијалним водама сваке поједине државе, који имају за задатак да извршују реглмане о пловидби и да се старају о речној полицији; и b) интернационалн и (Е. Д. Комисија и њој потчињени органи), који се старају о пловидби на ушћу дунавском до Галца. Пројект од 1882 предвиђао јејошједног интернационалног органа са задатком, да води надзор над извршењем правилника ua целом речном току; али до данас тај орган није још ступио у дужност.