Дело

Ј A (мисли и утисци) l 1. Циљ живота је, хтео то човек или не, давати податке. Давати податке за неку велику статистику природипу. Свако наше дело, добро, рђаво, хотимично, несвесно, податак је. Можда су тако мислили они који су казали „Historia magistra vitae“, сматрајући историју као целокупан збир свију „важнијих“ података из живота човечанства, према којима се могу закључци, што ближи могућним, чинити... И, кад на основу података што их се могло скупити из живота људи, изведем озакључке па видимо да су лажни, ти сами лажни закључци иду заједно са осталим податцима у податке, за друге савршеније закључке. Природа је несити тражилац података за историју своју. Она сама, та историја, биће само један од података за даљу. 2. Живпмо да видимо зашто живимо. Живимо да решавамо питање „зашто живимо?“ 3. Постоји садашњост! Незахвална је будућност. Дела, која смо славили, волели, дивили им се, обожавали их, збацује она са висина на које смо их дигли, и баца их ћудљиво у низине и(блато. Оскрвнитељ светиња наших, шта зна будућност о ономе што је било велико у наше време. Од куд она сме да цени и тако строго оно чиме смо се одушевљавали ми? Што се нама допада, што нас усхићава, заиста је лепо, заиста има вредностн, заиста треба да буде слављено. Ми тражимо оно што ће да годи нашем укусу, а не удешавамо своје производе ирема претпоставкама какав ће бити укус будућих. Што је сад велико, заиста је велико. Ако неко каже даје то због времена, због моде (рекао бих начина) у начину ми14 *