Дело

Ј A 215 казати, из инстипкта самоодржавања. Таква жеља Бога била би му смрт. Бог не разуме човека и не може се смиловати па њега. Бог не може да зна шта је несрећа у нашем смислу и не разуме је. 20. Ако душа и не постоји, ми ћемо је створити! 21. Велики људи, па често чак и мали, казали су дубоких ствари за исказање којих нису много заслужни, нису их стекли с борбом и после много размишљања, зато их нису ни приметили, ни акцентирали, ни истакли. Ствар је увек до акцента. Све је акценат. У понекој реченици понеких великих људи, коју су несвесно рекли, недостаје душе; она чека другог да јој удахне душу. 22. Наша уметност није уметност. Она је наша уметпост. 23. Ми имамо обичај да говоримо о апсолутној уметности. Уметност није апсолутна. Савршена бића не требају уметности и немају је. Они не допуштају ништа себи страно. Све је у њима. Нас често у уметности, нарочито у музици, чудно дира и растужује и боли све страно за то што нам је страно. Све страно претворити у наше! 24. Понеки глуп човек искаже по каткад какву паметну мисао. Он на њу нема права. 25. Једна пијанисткиња: (Григов concerto) Женска страст која прља и најузвишеније кад дође, па жепска радозналост и нестрнлење, ситничарење кад се појави какав величанствени мотив. Она га пита н за запимање, и за оно што једе u пије, како се зове, о породици; неће, кад га је ухватила, никако да пусти да се внне високо, она хоће да га види из близа, до ситница, да га опипа. А кад су дошли тренуци да дави страст — ропско подавање и чулност без ичег, — смрт у малим грчевима грудо болних људи. 26. „Све је добро што се сврши добро“. Пронађено за утеху глулих. 27. Да ли се и ствари саме не мењају? Земља је увек у другом делу простора и етар који све испуњава можда је други. 28. У човеку треба допуњавати природу у духу природе, у стилу природе. Тако личност треба усавршавати у те личности духу, стилу, правцу.