Дело

216 Д Е Л 0 29. Живим јер сам сам радознао шта ћу у будућности мислити о садашњости, о садашњем себи кога толико волим. Желео бих да поново оживим после неколико стотина година да наоружан модерним, бољим оруђима, — савременијим методама испитивања, испитујем себе који сам био. Не желим толико делање колико делотворну прошлост која ми, на доколици, служи као надражај на маштања (не подстрек за маштање, њега имам у себи), а оправдање даје, будући делоплодна да смем маштати. 30. Каже Бмерсон да човек преживљује доњеговске епоке историје усеби; понеки, изгледа, преживљује их више пута и то још у истој равни исти вечито круг. 31. Једно дело изазвало је револуцију у начину мишљења. И одмах после револуције коју је оно само изазвало, кад се поново чита сасвим се друкчије чита. 32. Мислити у „moments perdues"! Колико ироније. Мисли, хартије бледе, морају вечито најсвежијом да се хране крвљу. 33. Исто као што су Де Кенси и Бодлер имали опијум, Идгар По, Хофман, Пшибишевски алкохол, тако је музичарима потребан текст да стварају музички. Они музикално осећају и мисле, поводом нечега. 34. Прозни начпн је један начин представљања, архитектонски други, сликарски трећи, музички четврти, играчки пети, и тако даље. Права критика уметничког дела је транспозиција из једног начина у други. Тако се утисак који оставља песма каже у прози, утисак којн оставља слика, уметничко какво дело, музички какав доживљај, исказује се у прози. Покушава се да се исти утисци који су дсстижни онима што их разумеју у једној уметности, пренесу у једну приступачнију, општију, коју више њих разуме — да се не изгубе. Једна енергија претвара се у другу. Тако би исто могла да буде у музици критика музичарева на неку драму: музичар осећања, која опа изазива, осећа на музикални начин, прима оно музике што је ту има. Сликари критикују природу, преносе импресије пз ње, онолико сликарских утисака што су нашли у љој — у своју уметност. Прави уметички доживљај то је велико, мистерно створено једињење од много елемената и сви издвајају из њега оно за шта су највише примљиви, што их највише удара. Природа се не да исказати на један начин, будући многострапа.