Дело

222 Д Е Л 0 сма у прози. А ту је била сасвим кратка, јер ми не располажемо са тако великим бројем личних штпмунга и сви они — преживели смо их толико пута — бде негде у нама и чека.ју на свој, повољни тренут. Кратка је била, јер је довољно било само далеко ехо из туђе душе да га доведе из чекања у наше време. А сад he можда песма мешати и штимунге и стварати диферендиране нове од суптилно поређаних старих. Реченице неће бити потребне, довољни he бити и разни фрагменти. Довољне he бити поједине речи. 53. Кад хоћемо да сазнамо туђе мисли морамо да чујемо, да читамо. Да слушамо! Колико непотребног да би се сазнале мисли! У једном говору, ма најхладнијем, ми имамо и мисли, и аутобиографије, и стилских егзотичности и нарочитости појединаца, и разних осећања и штимунга, и гласа и времена. Како луксузни оквир за један мали драгоцен камичак а често и прост шљунак, колико вештине у опточавању. Што нама (често) требају све те неиотребности кад хоћемо једно безлично, идеју. Идеју не умемо да створимо него тек као лик у огледалу је имамо: стварност (предмет) у осветљењу друге неапстракције, стварности (огледало, наше знање) даје апстракцију (лик). Њу саму, идеју, не умемо без свега тога да дамо, праву, нагу. Нешто у нама пзазива слику ње, идеја тек мора помоћним средствима да буде изазвана, описима као мисирско божанство чародејским формулама. Не можемо да саопштимо идеју без тог додатка, не можемо да примимо идеју ако није изражена. Ваљда ће једном доћи време кад ћемо разумевати мисли и идеје просто, ваљда ће доћи једном време кад не само да нећемо морати мислити речима него ћемо и разумевати без целе опширности речи. За многу књигу написану због мисли неће требати толико времена — једна мисао биће појам који се у нас ствара, ми се нећемо мучити да га искажемо речима (сви), а знаћемо у чему је ствар. Овако, сад, човек је принуђен да некако пренесе своје мисли у речи, — прво прецртавање где се већ изгуби у цртежу, па онда други мора најнре да прими у речима, да разуме својим речима, па онда опет из својих речи да претвори у мисли, у саставни део себе.