Дело

Ј A 223 Колико ce npii мењањнма изгуби, нзменп п изопачи! Како је околишан иут! .. Нека ствар пе буде ни лепо пн тачно речепа, само нека изазове осећање или мисао коју треба, која се хтела. Можда ће „читање“ бити са јога компликованијим призивннм средствима а даваће брже и делотворннје резултате. Можда ће се све уметности умешати ту да се што брже изведе тачно одговарајућа нредстава, мислени гест. Најбоље време губи се у читању књига, а то су највнше само биографије, грађе за биографију, које смо већ сити. Кад људи буду умелп мислити и саопштавати своје мисли биографски, детаљ ће се моћи уклонити, сад се не може издвојнти као до скора светлост од топлоте. 54. Уметност је издвајање лепог из његових једињења са ружним. А и кад бисмо знали шта је лепо, немамо тако савршен апарат за испитивање (укус), да би смо впдели је ли добро издвојено и да ли је руда заиста у доброј мери бар богата минералом. 55. Христос није био анархиста. Никад он није био инспирисан духом рушилачке утопије. Он није нових облика створилац. Он није хтео да уништи уређења, он није рушио ред који постоји. Ревњиви присталнца хиерархије он је није хтео рушити, пего је само дошао да дели правду, баш зато што јује (хиерархију) хтео очувати, он је недостојне понижавао а достојне пе узвишавао. Али је делио на достојне и педостојне, као и до њега. Он је видео недостојност њепих високих баштиника, и, да би је одржао, метнуо је боље чуваре на њене врхове, достојне. Што је било горе ставио је доле, што је доле било, уздигао је. Али установу није мењао, он је мењао људе, занимања на иоложајима. Положаје је оставио. За неког далеког посматрача све бн дошло као нека мала домаћа револуција, Palastrevolution. Зграда се није заљуљала, јер је нико није дирао, него се намештај друкчије распоредпо по собама. Он није напао хиерархију саму по себи него, као Виктор Иго, он је чинио смотру како су по њој распоређени људи и премештао према својим утисцима (о њиховој вредностп).