Дело

ТУМАЧЕЊЕ фНЗИЧКИХ И С0ЦИЈАЈ1НИХ IIOJABA 231 Науцн Сократовој смета верскн консерватизам Атике. Протпву се Аристотела диже јавно мнење атинско, јер погледима својим упоси забуну у ред мисли о друштвеном норетку. Хрншћанству се противи државна религија римска; реформи се хришћанској противи Библија; ренесанс се наука дуго не јавља због отпора од Арпстотеловог учења. Ламарк се не види због Кивијера, а нротиву Ламарка и Дарвипа устаје ортодоксија религиозна и научпа Х1Х-ог века, као што је та иста сила иперције некада отправила на гломачу Брупа и Хуса, у затвор Галилеја, екскомуницирала Коперника. Ниједно велико дело пије нагало одзива у времену кад је поникло, нити у народу, из чије је средине творац његов био. Данте, Шекспир, Молијер, Софокле нису доживели триумф својнх творевипа, њима је сметња била консерватнзам идеала времена, кад су они живели, као што су они, у један пут упућеном човечанству на респект њнхових творевина, створили отпорпу средпну, која је реметнла импулсе великих потоњих дела и продуката људске мисли. У ретардацијама, услед сила пнерције, леже услови прогреса. Ова ретердација нема ничега сличног са реакциопим силама, са реакцијом социјалном, која враћа прогрес у ретроградном смислу. Силе нперције само за извесно време заустављају кретање услед нових узрока пертурбационих, и кретања која, настану, кад се отпори сила инерције савладају, увек представљају вишу етапу прогреса људске културе. Велике прошлости данашњих народа европских извори су такође сила инерцнје, енергије виталне, које поред отпорних ефеката, дају и импулсе прогреса. Извори живих сила у великим прошлостима, слични су изворима латентдих сила, које не ретардирају културу, ако се на успоменама не успавају данашње генерације, већ је крећу напред. Садашње појаве за будуће биће извор отпорних сила, као што је прошлост за садашњост отпорна сила социјалних процеса. Садашњост, прошлост и будућност су наши појмови о нечему што се збпвало, збива и збиваће се, као о нечему што нестаје иривидно из домена појава, док у стварн у појавама, које се данас пред нама нижу, има трагова прошлостп и почетка узрока оних нромена, које ће доћи. Извори снла за нроцесе социјалне у етничкпм срединама дапашње Европе имају порекло, како у свима изумрлим тпповнма раса и народа, из кога је данашњи етички тип поникао, тако н у свима културама неста-