Дело

X Р 0 Н II К А 295 нута у патрнјархалној н иднлској простоти својој. Један заборав* љени свет са свеколиким унутрашњим животом својим избио је наједаред на виднк, испољила се душа са својом љубављу и мржњом, својим немирима и слутњама, гневом и очајањем, узвишена у својој чистотн, у природној простоти, отмености и честитости својој. Као девица анђелски чиста и смирена а несвесна о чарима својим она је занленила све, који су имали cpehe да с њом дођу у додир. Велике епопеје су исто онако као и природа одвајкада давале инспирације великим уметницима. Јер и у великим епопејама приказују се природа и човек, само гледани узвишенијим очима. Све што у природи има свога места занасживи у једној атмосфери мистичних питања. Oceha се увек нешто загонетно што стоји иза природе п иза човека. То тајанствено голица машту и тражи одгонетку, тражи да добије своју оиредељену слику. Отуда се при погледу једнога комада природе може да заталаса фантазија једнога уметника; нови хоризонти пукну пред маштом његовом и ова добије крила, кад се удуби у велике епопеје из далеке прошлости. Уметпик се подухвата да расветли оно што изгледа загонетно и тајанствено Највећи вајар наших дана, који је ту скоро славио седамдесетогодишњи дан свога рођења, Огист Родеп, већ више од двадесет година удубљује се у мистерије Божанствене Комедије Дантеове и неуморно ради на монументалним Вратима пакла. Слнчно томе и Иван Мештровић удубљује се у класичну епопеју народа српскога и труди се да расветли оне моћне фигуре, којнма је дата величина скаске; епизоде оне велике трагедије, којајена Косову имала позорницу свога иоследњега чина и која је опако дубоко одјекнула у души свакога Србипа. Он се ту појављује као један из Прометејева нараштаја, који је новом светлошћу осветлио стране читаве једне епопеје и у новој светлости изнео моћне фигуре њене. Когод се унознао са јунацима велике и тужне епопеје Косовске, тражио је сасвим несвесно одгонетку, како су изгледали они, које је народна фантазија уподобила антнчким херојима и божанствима. Као што природа беспрекидно води неми разговор с нама, а не издаје нам своју тајну, пепрестано ствара и без прекида руши, а њена радионнца остаје непрпступачна, тако нас и велпке епопеје, које сликају далеку прошлост, уводе у један свет, којн има тисућа тајни за нас и остављају машти,