Дело

296 Д Е JI 0 да сама даде одговора на питања, која јој се у томе погледу безвољно намећу. Мештровић дође на грандиозну идеју, да на та питања даде одговора у камену. Једно монументално дело имало је да у великим потезима буде илустрација епопеје Косовске, да изнесе на видело дана она узвишена бића, чије је име народна машта искитила најчуднијим скаскама. Требало је дати обличја и тела овим тако рећи бестелесним бићима, која су у нашој фантазији живела само својим врлинама и чисто духовним особинама својим. Требало је фиксирати ликове, у којима би се огледала сва она духовна својства њихова, са којима их ми једино и познајемо. Тако постаде пројекат за Видовдански храм, на чијим би зидовима у сликама од камена имала да буде исписана трагедија на Косову онако, како је то народна фантазија у тужној епопеји Косовској замислила. Прво што код група и појединих фигура овога монументалнога споменика пада у очи, то је предилекција уметникова за нагим телима. Ретко која фигура носи на себи штогод од одела, па и ту је драперија само за то, да нас превари, е је фигура обучена. Рекло би се на ирви поглед, да су уметнику лебдели пред очима славни обрасци из златнога доба јелинске уметности, она бесмртна дела, у којима је наго тело славило свој тријумф. При третирању косе својих каријатида уметник је могао имати у виду манир мајстора из архаичне периоде јелинске уметностп, ако му за то не дадоше подстицаја уметничка дела великих монархија Старога Века. Ну оно чисто објектпвно схватање човечије фигуре, како је кроз целу класичну уметност античку провејавало, није у хисторији више никад нашло свесних поборника. У данима позне ренесансе1 беше неким уметницпма пошло за руком, да се приближе античкоме идеалу. Ваља се сетити само оних анонимних фигура на подножју надгробнога споменика Јулија II, на саркофазима оба Медпчиа у цркви св. Лоренца у Фиренци или оних нагих фигура на таваници чувене Сикстинске капеле у Ватикану. Идеална фигура човечија избија ту на површину. Драперија је изагнана из уметности ових мајстора, јер су хаљине нешто сасвим случајно, нешто што је беспрекидно подложно промени. Наго тело показује човека у његовом правом облику. Лука Сињорели иде 1 Многи погрешно преводе Hochrenaissance као „внсока ренесанса“. Онда би и Hochsoramer требало превести „високо лето“.