Дело

X Р 0 Н И К А 297 тако далеко, да код неких фигура својих уклања и косу са главе, јер опа смета, да се нозна облик лобање. Ну нн овде као и доцније представа човека у уметности пије се више пикада уздигла до виснне античке уметности. Уметннци су одушевљени представљањем пагога тела, ну њих у претежној мери интересује субјективан живот. Старе Јелине је, на иротив, par ехсеНепсе пнтересовала спољашња страна човечијега тела, а од субјективнога, унутрашњега живота узимали су само онолнко, колико је било потребно, да се појединим деловима тела удахне живота и покрета. Данас се све стекло тако, да је идеал антички у томе погледу знатно у страну потиснут. И уколико се већма буде развијао духовни живот, утолико ће мање бити услова, да се лепи дани античке уметности обнове, Данас је, може се рећи, лено саздано тело у високоме уважењу, а неговање његове лепоте сваким даном се све то већма подиже. По угледу на старе Јелине и данас се на све стране у културним земљама приређују утакмице сличне Олимнијским играма, ну као што Јулиус Ланге веома згодно вели, сваки се вара, који би мислио, да ће се тиме створити и животни услови за једну уметност, као што је била стара јелинска. „Ми нећемо никада склонити богове, да присуствују нашим Олимпијским играма". Схватање нагога тела код Мештровића је потпуно модерно. Док је античка уметност целу природу алегоризирала у човечијој фигури, дотле је у савременој уметности човек разумљив само у свези са природом која га окружује. Онда је човечија фигура значила све, данас се она схвата само као један сићушни део упиверзума. Савремени вајар гледа на предмете у природи, па, разуме се, и на човечију фигуру, очнма сликара. Он их види окружене ваздухом и светлошћу. Њега интересују проблем површина и њихни живописни ефекти у игри светлости. Живописни елеменат1 увукао се у пластику. „Наго је бескрајна комбинација покрета, којом се може све изразити". И Мештровићеве фигуре третиране су тако као да су потопљене у светлости и у ваздуху. Нигде ту нема једпе мртве равни. Живот, који на овим поврншнама струји, огледа се у живописној изменп светлости и сенке, у којој форме добивају 1 0 иојмовнма „пластпчно“ н „живоппсно" у слпковној уметностп видп пзврсно дело чувенога вајара немачкога А. Н i 1 d е b r а n d-a: Das Problem der Form in der bildenden Knnst.