Дело

X Р 0 Н И К А 303 грешке и некритичности Г. Скерлића, а треће, и то је најважније, Г. Скерлић је у свом одговору на моју критику дао још толико података о својој некритичности колико чак није било ни потребно, па да се поново иотврди мој суд о њему као научнику. II 1. На моју замерку што у књизи која се зове „Српска Књижевност у XVIII веку“ није говорио о књижевности код Срба у Турској, Г. Скерлић одговара, да је оно што је у XVIII веку рађено у Турској писменост а не књижевност, и да су ти споменици нештамнани: „Ја сам тај nocao схватио, и радио не као филолог и историограф који се бави писаним а нештамнаним споменицама старе писмености

“ Нре свега ја знам да су и В. Јагић и М. Мурко написали Историју књпжевности и да су у њој говорили и о ономе што Г. Скерлић назива писменошћу, знам да је и Г. Поновпћ у свом Прегледу српске књижевности говорно о делима која су у XVIII веку писана на југу од Саве и Дунава. Г. Скерлић би много боље учинио да на моју замерку о томе, што у своју књигу није унео и књижевност Срба у Турској, није у опште ништа одговарао, јер онда не би показао да не зна каква су дела тамо у то доба писапа и да то пису „писани а нештампани споменици“, како он мисли, него да су то штампана дела која са више ирава треба рачунати у књижевност но многа од оних дела, о којима је говорио Г. Скерлић у својој књизи. Нека Г. Скерлић запита Г. Поповића и он ће га без сумње обавестити о том и казати му, да се у књизи која се зове „Српска Књижевност у XVIII веку“ мора говорити и о књижевности Срба у Турској. Ја Г. Скерлића о књижевном раду Срба у Турској у XVIII веку не могу сада и овде ноучавати: нека чита и учи, или нека пита оне који знају, па ће видети да ја имам право. 2. Још је горе оно што Г. Скерлић пнше о језику XVIII века и о правопису. Он понавља своја тврђења да је славјано-серпски језик једнак руско-словенском: „(Станојевић) и не слути колико се језик наших писаца у Х\ III веку, сем језика Досптеја Обрадовића и његове школе, изједначио са руско-словенским језиком". То је нстина већ нешто блаже речено но у самој књизи („Око 1730 године за-