Дело

304 Д Е Л 0 влађује код нас у цркви, школи и књижевности руско-словенски језик, познат под обичним именом славјаносербскаго језика“), али Г. Скерлић још неће да призна да је погрешио, него понавља своју погрешку. Ствар је проста. Г. Скерлић је погрешио кад је тврдио да је „руско-словенски језик познат под обичним именом славјано-сербскаго језика“, а погрешио је исто тако кад у свом одговору тврди, да се језик наших ппсаца XVIII века изједначио са руско-словенским језиком, и ако ово тврђење представља повлачење Г. Скерлића у овом питању. Ако Г. Скерлић не верује мени, нека пита Г. Јагића или Г. Ст. Новаковића или Г. Љуб. Стојановића, па ако му ма који од њих да уверење да он има право, ја ћу признати да сам погрешио што сам учинио ову замерку. У осталом не треба да их тек пита. Да је Г. Скерлић загледао у Ст. Новаковића Историју Књижевности, он би на стр. 219 нашао да су „неки

изумели смесу словенскога и народног (језика), која је позната иод именом славјано-сербског". А Г. Љуб. Стојановић пише у 55 Гласу Академије на стр. 6, да неки српски писци „нису хтели да пишу ни словенски ни српски, већ су хтели да српски језик као покваренп свињарски и говедарски поправљају, мешајући га са словенским, и да га тако улепшавају. Тако су они створили трећи, словеносербски језик“. Као што се види ствар стоји сасвим друкче но што мисли Г. Скерлић. 3. Г. Скерлић је у својој књизи написао: „И у погледу правописа јављају се код Срба у другој половини XVIII века јасне реформаторске тежње, на име, место црквене азбуке, узима се грађанска азбука“. Г. Скерлић тврди у свом одговору, да се из ове „целе реченице види, да се азбука сматра као један део правописа, нарочито важан у оно доба“. Ово је све нетачно, јер нити се из наведене реченице види да Г. Скерлић сматра да је азбука део правописа, нити је азбука део правониса, као што тврди Г. Скерлић. Азбука је једно, а правопис друго. Г. Скерлић може напослетку и даље тврдити, да је азбука исто што и правопис, као што је написао у својој књизи, или да је азбука део правописа, као што сада, повлачећи се, тврди у свом одговору, али је све то ногршено. Азбука је графика, а правопис јеначин употребе слова. Стога може бити две азбуке а исти правопис (готица и латиница у немачком), и обратно иста азбука а два право-