Дело

X Р 0 П II К А 305 писа (латиннца Вуковим и илирским правописом код Хрвата). По теорији Г. Скерлића то не би било могуће. 4. Ја сам тврдио да је Г. Скерлић ногрешно кад је uaписао, да је борба о језик и азбуку испунила целу нрву половипу XIX века. Г. Скерлпћ је у својој књизи написао ово: „У последњим годинама XVIII века иитање језика и правоинса код Срба стоји овако: црквени и консервативни писци држе се руско-словепског (!) језика и црквене (!) азбуке; световнн и напредни писци претностављају народпи језик и грађанску азбуку. И страсно претресање тог спорпог пнтања испуниће целу прву иоловину XIX века“. На моју примедбу да Г. Скерлић према овоме не зна око чега се водила борба у првој половини XIX века, Г. Скерлић одговара да он „одсудпо остаје нрн свом тврђењу, заједно са свима који су то доба радили“. Г. Скерлић на жалост ни у овој ствари нема никако ираво, ма како да одлучно остаје при свом тврђењу. У XIX веку није више нико озбиљно мпслио на црквену азбуку (ни Рајић у XVIII веку своју Историју није штампао црквеном азбуком); то је питање било у велико решено већ ире почетка XIX века. Не може дакле бити говора о томе, да је борба о азбуку „испунила целу (!) прву половину XIX века“. Исто је тако погрешно мишљење Г. Скерлића да је борба између „р у с к о - с л о в е н с к о г“ (!) и народног језика испунила целу прву половину XIX века. Борба јета на штету „рускословенског“ језика свршена много раније но што мислп Г. Скерлић. Г. Новаковић н. п. бележи, да је још у XVIII веку борба око језика „брзо претегла на страну народног језика". (Историја књнжевности 218), а Г. Белић ппше: „Али већ око двадесетих година XIX века остаје, у главноме као једини књижевни, језик наш — српски...“ (Глас 72, 235). „Страсна борба“ водпла се у првој половини XIX века око нечег сасвнм другог. 4. Г. Скерлић пише: „(Станојевић) се грчевито хвата за невине лапсусепераи очевидне штампарске грешке. Он речи истеже и окреће како му треба. Он као „с к а н д а л о з н у“ грешку истиче што сам са малим 1 написао реч L i е d... као што Французи, Енглези и Талијани пишу када наводе немачку реч“. Пре свега није истина да тако пишу Французи, Енглези и Талијани, а друго, по Г. Скерлићу би могло изгледатн, да сам ја Дело, књ. 57. 20