Дело

X Р 0 П II К А 807 много да је исто тако наивпо писати како се „већ“ у нрвнм годинама XVIII века „јавља“ у Угарској трговачки и занатлпски сталеж и да је у то доба било српских трговаца и у Горњој Угарској, кад се зна, или бар треба да се зна, да је Срба трговаца у Угарској и баш у Горњој Угарској било још у почетку XV века, дакле три стотине година ире но што се они по Г. Скерлићу тамо „већ јављају“. Ето то незнање Г. Скерлића чини „скривен смисао мојих дубоких нримедаба.“ 7. Као доказ да Г. Скерлић „не пази на стил“,ја сам навео десет незгодних реченица пз књиге Г. Скерлића. Г. Скерлић се много наљутио што сам се ја усудио да говорим о његовом стилу, нагрдио је мене и мој стил, па је онда навео пз мога цитата седам реченица, за које тврди да не зна „у чему су грешке“. Г. Скерлић је дакле из мога навода изоставио три реченице и тимеје скоро за трећину мојих навода признао да су тачни. Ја бих се напослетку могао и с тим задовољитп. Али ја hy у овом питању изаћи н даље Г. Скерлнћу у сусрет. Нека неко од наших признатпх естетичара и стплиста под нуним потписом изјави, да су ових седам реченица, које Г. Скерлић још брани, добре, тачне, логичне и лепе, и да су фигуре и поређења у њима добра, на ћу ја радо признати, да две трећине мојих замерака за стил Г. Скерлића ннсу оправдапе. 8. Замерајући г. Скерлићу што не зна довољно историју Срба у Угарској, ја сам написао: „Г. Скерлићу су нзгледа сасвим непозната факта, да је Срба тамо било још од доласка њихова на Балканско Полуострво и да их је тамо доста бнло и нре доласка Турака, а да су миграције од XV века само јако иојачавале српски живаљ, који је тамо већ давно био насељен.11 Г. Скерлић је навео 16—7 сграну своје књиге, где говори о Србима у Угарској ире 1690 год., и на основу тога казао, и подвукао да сам ја „прибегавао непстннама, нзвртањима н фалсификатима“. Г. Скерлић се овде много пребацио н употребно је против мене речи, које никако нису на свом месту. Г. Скерлпћ није добро видео моју реченицу. Ја ннсам казаодаГ. Скерлић не зна та факта, него да изгледа да пх Г. Скерлић пе зпа. А то сам казао намерно и са разлогом. Ево зашто. Нпје једно н исто преписати нешто добро и тачно из једне или из више књпга, и знатп то. Г. Скерлић је на стр. 20*