Дело

318 Д Е Л 0 Ово је дало повода представнику упоредне науке о језику на лајпцишком университету, једноме од првих радника њених, професору Карлу Бругману, да се у нарочитој књи.чшци, са напред истакнутим натписом, позабави око питања о потреби познавања науке о језику и примени њених начела и метода од стране класичних филолога при предавању грчког и латинског језика уопште и специјално у гимназијама. Бругманово је излагање занимљиво и поучно, те вреди с њиме се упознати мало опширније. Као што сам велп одмах у почетку (стр. 4.), Б р у г м а н се ограничава на иитање: да ли облик и начин граматичке наставе у средњим школама треба да остане, као што је сада, мислећи само на предавање грчке и латинске грамат и к е, јер му је ово најтачније познато, а и зато, што овде има више да се пожели но код предавања немачког, француског и инглеског језика. Већ одавна се тражи реформа наставе туђих језика у гимназији, којој се настави пребацује, да је средњевековна, схоластичка. Од свега онога што је напредно и занимљиво у модерној науци о језику, која је више но и једна историска дисциплина доказала каузалну условност историских догађаја, гимназиски ученик чује мало или не чује ништа; он се упознаје готово само се сухим скелетом граматичке терминологије. Али за то није кривица до данашњих наставниха средњих школа већ до прилика у самој науци. Наука о језику и филологија нису, као што то публика обично узима, само једна једина наука већ управо две дисциплине, које су се на жалост задуго развијале без контакта, шта више унеколико у супротности једна према другој. Млада наука о језику имала је да се бори са неповерењем, чак и са злом вољом представника старије сестринске науке, класичне филологије, и због тога испитачи језика нису до сада могли добити жељенога утицаја на облик језичке наставе у гимназији. Ово важи нарочито за Аустрију, јер су у Немачкој прилике нешто мало боље. Па ипак и овде има гимназиских наставника, који предају граматику у вишим разредима а немају знања, које одговара садашњем стању науке о језику. Ово је нарочито у Пруској, Баварској и Саксонској, где се на испиту овако знање не тражи, а Баденска стоји на другом гледпшту, јер се овде у правилима за испит вели: