Дело

КРИТИКА II БИВЛИОГРАфИЈА 319 „Знање латинске и грчке граматике мора се довестн у везу {историски и упоредно)“; израз „упоредно" упућује јасно на тако зваеу „упоредну науку о језику“. Латинскн н грчки језик уче се у школи најнре н поглавито с тога, да би се могли читати стари пнсцн на њихову језику. Речи, примери и правила морају се учити напамет, п ради утврђења онога што је научено мора бити вежбања. Ово нико не пориче, и за то наравно није потребна историска наука о језику. Јер знање деклинација и конјугација као и синтактичких „конструкција“ јесу само умешности, као што је само умешност, вештина и уживљење у дух неког језика, добијање поузданога ocehaja за језик, на што се с правом полаже вредност. „Конструисање“ иредставља у исти мах и логично вежбање, њпме се ученпк навикава да разлнкује и спаја појмове. Тако за онога, који учи грчки или латински, има овде н једна споредна добит, која се такође не сме мало цепити. Алн огроман рад, који се улаже у учење и вежбање улатннској и грчкој граматици у гимназији, може се употребити и на друге сврхе, захваљујући данашњем стању науке о језпку. Јер овде се пре свега и лако, а још боље но код модерних језикаухуманистичкој гимназији, може створити разумевање законнтостп у духовним догађајнма, разумевање историскога бивања по закопу. Нема ни једне гране културне, код које се погодбе за развнтак и у целини и у појединостима могу са таквом извесношћу познати и са таквом лакоћом демонстровати као код језика, а то је особина, по којој се наука о језику показује као блиска сродница историским природним наукама. Језичка настава може показатн своју нуну васпнтну вредност тек у вишим гпмпазиским разредима, кад се употребе ресултати новије науке о језику. Упоређење Хомеровског језика са језиком атпчких писаца, на пример, даје наставннку на сваком кораку нрилике, да ученику отвори поглед на ово поље сазнања. Али уопште пе може се тражитн, да се ученпци у систематском облику кљукају науком о језпку. Б р у г м а п желн, да наставннк има снреме нз пауке о језику, те да може у подесним приликама од ресултата научнога нспитивања употребити оно, што ће наставу потпомоћи, учннптн је живљом н плодннјом но до сада. Кад н како у појединостима треба ово урадитп, то се мора оставнти такту наставникову.