Дело

320 Д Е Л 0 Али филолог се мора спремити за овај посао, и наука ојезику мора за класичнога филолога бити једна од помоћних наука у пуном смислу речи. И ако се не може оправдати, али се може разумети и према том донекле и опростити, што су се класична филологија и наука о језику одвојиле као две дисциплине и још се никако не долази до правог њиног сједињења. У седамдесетим годинама прошлога века под утицајем исиитача језика Ђ ор ђ а Курцпуса, који је био университетски професор класичне филологије, имала је наука о језику утицаја на предавање класичних језика, нарочито грчкога, у гимназији. Али кад је млађа генерација лингвиста дубље ушла у живот сваког људског језика и у вези са тим прокрчпла нута новој методи за изуча.вање свих проблема историје језика; кад су нападане и одбациване тековине ранијега истраживања: онда су многи класични филолози, који су се доиста интересовали за науку о језику али нису је изближе познавали, то схватили као формалан нрекид ове науке са својом прошлошћу и неповерљиво се повукли, па се ово осећа још и данас. Због тога неповерења је мали и број млађих професора класнчне филологије, који обраћају пажњу на језичко-историске проблеме и своје другове упућују на прави пут, као што је бреславски професор Ф р а н ц. С к у ч. (Види на пр. у Кролову Зборнику „Die Altertumswissenschaft“ стр. 351)1. Овако међутим не стоје германска и романска филологија и упоредна наука о језику. Томе се не треба чудити. Германистика и романистика постале су заједно са индоевропском (индогерманском) науком о језику. Тако звани „младограматичари“ (Junggrammatiker) су добивали врло знатних подстицаја из круга германиста и романиста. Класични филолози напротив имали су посла са граматичком традицијом од много векова, они су од старог и средњег века наследилп погледе на живот језика уопште а грчкога и латпнскога нарочито. То важи и за најистакнутије класпчне филологе у првој половини 19. века. А има и још нешто. Наука о класичној старини показује се 1 * з1 Види и „Die lateinische Sprache" у Хинебергову зборнпку „Die Kultur der Gegenwart“ I, VIII, стр. 412 п даље, и наш превод тога чланка у књижици: Кратак преглед псторије грчкога п латинског јез и к а, прештамп. из „Просветног Гласника" са 1909. годину, стр. 22. п даље.