Дело

113 МОДЕРНЕ РУСКЕ ЛИРПКЕ 339 Погинуо живи човек. Ал’ не лијте за њим сузе! Зар нам мало ближњих људи II дан исто к’о ноћ узе? Са верним се другом нађи, Па нож спремај, гони тмину. Не оплакуј, него свети Оне што у Hohn гину! НЕРОДИЦА (Шчепнин-Купернин) Изнурена земља плода неће дати, Залуд молепствија шаљу небу људи: Несрећвица — ћути, исто као мати, Што ридању своме не сме маха дати, Кад свом чеду пружи усахнуле груди. Јадниче јој — криво без крпвице своје И страда и нлаче, нема нојма ирава: Што га мајка тако немило кажњава? Исто тако плаче народ земље моје. С очајањем пратим крике нзнемогле... Свугде сузе, сузе... Сав народ у њима ! Али, ипак, мало људских суза има Да би суху земљу напојитн могле. СЕКУ ШУМУ... (Г. Галнна) Секу шуму, — младу, нежну н зелену... А старе се јеле понуриле брпжно И препуне тешких, неразрешннх мисли Ћутке гледе небо немо, недостпжно. 22*