Дело

ИЗ МОДЕРНЕ РУСКЕ ЈЈИРПКЕ 841 И шуме и поља и дах пуних грудн! Та ви људи нноте, деца болног јада, Ви сте само сенке, бледе сенке људи !“ Ни смеха, ни песме... С времена на време Слабомоћна мржња у очима трептп II суза задрхти... На бескрвним устма Немоћно нроклество умирућ’ зацепти. Руке пам у претњу згрче се, ал’... чемо! Непрестано чемо, без умора чемо! А нроклете нити миле, вазда миле, Хитају и журе... Шта ми јадни смемо? Брже!.. Спутани су и тело н воља Ми покорно чемо... Ал’ ће и то проћи: Кад немоћно клону усахнуле руке, У избама влажним и смрт ће нам доћи. Чбмо... А облаци загушне нрашине Над нама се вију и душу нам пиле; Точкови се врте, лупају машине. А проклете нити непрестано миле. .. Р. J. Одавић. *Of