Дело

НОВА ГОДИНЛ 343 — Шта је? — Дошао порезник; да дође Баба-Стојна. Она штап у руке, па полако порезнику. Одрешп један завежљај, ua други, тре1ш и удеси меџидије, грошнће, металуке таман колико јој оброк за илаћање. — Дај Баба-Стојна, дај. Извади коју жуту. Ако тн не даш што внше, да пропустимо овога пута кога спромашка у селу, онда ко ће? — вели јој порезник. — Не може, немам. II ово сам једва скрпнла! — каже она завлачећи у недра крпу са завежљајима. — Има једна њива, Баба-Стојна, на иродају; згодна је за тебе, — каже јој кмет. Она га упитно погледа, заврти главом, али оиет упнта: — А где? — Казаћу ти, али ако добијем један пар кондура. — Ако је тамо у поље, нећу... Да је овде, блнзу, око ограда, да пишем мојима нека се узајме, па ако је к’смет, да погодимо. Сељани, скупљени око порезиика, само се погледају. — Бога ти, Баба-Стојна, а где држиш оно ћупче са парама? — пита је порезник. — Бог с тобом, дете!... Какве паре! Да имам, и ја бих купила нов зубун као неке, каже она устајући, па, не погледајући ни у кога. одлази. — Шта ћеш! Баба-Стојна као Баба-Стојна! Ево ја нретурио четрдесету, а оваку сам је занамтпо, оваку ћу је можда и оставити. Чини ми се да се таква и роднла: мршава, впсока, натмурена, ћутљива; пе меша се где нема потребе, а права шкорпија кад у њено што дирненг, — вели кмет. Кад долази откуд било, она се накашље још с врата, да не би затекла млађе у бесиосленом разговору. Чпм нрекорачи праг, сви су на ногама као да владику дочекују. Ретко је карала своје млађе, а зпала је добро и кад ће и зашто и како... Али ове зиме изнеможе, оболе некако. Од јесенас, онадај, опадај, те кад дођоше са печалбе о Ваведењу старији јој спн Ђерасим с унуцима Јанком и Владом, она наде у постељу. Па ипак њој су поднели и новац и рачун о свему. Само од када више пије могла да остави постељу, требало је да поновн покадшто н два пута по коју наредбу.