Дело

344 Д Е JI 0 Једнога су јутра, на десетак дана по доласку гурбеџија, повели реч о просидби Владиној. — Шта велиш, нано?.. Beh му је осамнаеста. Иначе, знаш како је тамо, може лако... млади лако поклизну, па га после не поправи! — каже Ђераеим Баба-Стојни. Она се подиже мало и наслони на узглавље, па погледа по млађима. Сви се поуклањаше као послом, само оста Јанко, старији брат Владин, са Ђерасимом. — Добро... знам... треба. Онда ношљите Ристи Бојкоском... Hehe нас одбити, — каже Баба-Стојна. — Па... да упитамо и ово дериште, баба, — додадеЈанко. Баба-Стојна га општро погледа: — Шта рече!? Које дериште. — Па Владу... Знаш каква је сад младеж, баба! Други људи, други свет... — Немам ја ни друге људе ни други свет у мојој кући!.. Све ово у мојој кући, само је моје. —- Знам, али може... Баба-Стојна ставп прст на уста у знак ћутања и Јанко прекиде. Ђерасим не понови и на томе застаде. Деспина, Владина сестра, испрошена у Пројковце, то начула па казала Влади. А они су још од када имали договоре са Маром Ђераском — још од кад су учили заједно четврти разред. Онда су још, као деца, говорили у шали: Трајан he да узме Милицу; Никола—Фросу; Влада—Мару; овај ону, онај ову... Тако још онда. После оде Влада на печалбу. Пише писмо кући, а Деспина увек чита. И увек: „Поздрави Мару“. А одавде опет Деспина: „Поздрав од Маре“. Те једном он оданде засебно писамце Мари, она опет њему, наравно преко Деспине, те пролетос посла јој и нрстен позлаћен ! Мара то, још онда, повери Магди, овој истој што је сад хоће Баба-Стојна, а она разгласи по свем селу, те Мара сада да пукне! * Баба-Стојна све слабија; с дана на дан све више опада. 0 Владиној просидби у кући не сме да се помене ни речца! Прође Свети Никола, дође Божић, — ништа! А у селу си-